Izlazak

Poglavlje 1

Izrael se množi u Egiptu

1:1
A ovo su imena sinova Izraelovih koji su došli u Egipat, svaki sa svojim ukućanima došao je s Jakovom:
1:2
Ruben, Šimun, Levi i Juda;
1:3
Isakar, Zebulun i Benjamin,
1:4
Dan i Naftali, Gad i Ašer.
1:5
Tako je osoba koje su izašle iz bokova Jakovljevih bilo u svemu sedamdeset osoba, jer je Josip već bio u Egiptu.
1:6
Zatim je Josip umro, i sva braća njegova i sav onaj naraštaj.
1:7
A sinovi Izraelovi bili su plodni i obilno se povećavali i namnožili te postali neizmjerno moćni; tako se zemlja njima napunila.

Faraon tlači Izraela

1:8
Tada se nad Egiptom podigao novi kralj koji nije poznavao Josipa,
1:9
pa je narodu svome rekao: “Evo, sinovi su Izraelovi narod brojniji i moćniji od nas!
1:10
Hajde da s njima mudro postupamo da se više ne množe te da se, kada se dogodi kakav rat, ne pridruže našim neprijateljima i da se ne bore protiv nas i tako ne odu iz zemlje.”
1:11
Stoga su nad njima postavili nadzornike da ih muče bremenima, pa su za faraona gradili gradove riznice: Pitom i Raamzes.
1:12
Ali što su ih više mučili, oni su se više množili i širili; onda su se ojadili zbog sinova Izraelovih.
1:13
Tako su Egipćani surovo tjerali sinove Izraelove da im služe,
1:14
i život su im zagorčavali teškim ropstvom da rade sa žbukom i opekom te svakovrsne poljske poslove, surovo su ih tjerali da im služe kod svakog njihovog posla.
1:15
Zatim je egipatski kralj razgovarao s hebrejskim babicama, od kojih je jednoj bilo ime Šifra, a drugoj je bilo ime Pua,
1:16
i rekao: “Kada porađate Hebrejke te ih vidite na stolicama: ako to bude sin, onda ga ubijte; ali ako to bude kćer, tada neka živi!”
1:17
Ali su se babice bojale Boga i nisu postupale kako im je zapovjedio kralj egipatski, nego su mušku djecu ostavljale živu.
1:18
Onda je kralj egipatski pozvao babice i upitao ih: “Zašto ste tako radile i ostavljale mušku djecu živu?”
1:19
A babice su odgovorile faraonu: “Zato što Hebrejke nisu kao Egipćanke; pošto su one vitalne te rode prije nego babice dođu k njima.”
1:20
Stoga je Bog babicama dobro činio; tako se narod množio i postao jako moćan.
1:21
I dogodilo se, zato što su se babice bojale Boga, da im je on napravio domove.
1:22
Zatim je faraon naložio svem narodu svojemu govoreći: “Svakog sina koji se rodi bacite u rijeku, a svaku kćer ostavite živu!”

Prethodno poglavlje ::: Sljedeće poglavlje