Luka

Poglavlje 24

24:1: A prvog dana u tjednu, vrlo rano u jutro, došle su one i još neki s njima na grobnicu, noseći miomirise koje su pripremile.
24:2: I našle su kamen otkotrljan s grobnice,
24:3: te su ušle, ali nisu našle tijelo Gospodina Isusa.
24:4: I dogodilo se, dok su one bile jako zbunjene zbog toga, gle, dva čovjeka su stajala pokraj njih u blistavoj odjeći.
24:5: I kako su bile uplašene i pognule lice k zemlji, oni su im rekli: “Zašto tražite živoga među mrtvima?
24:6: On nije ovdje, nego je uskrsnuo: sjetite se kako vam je rekao dok je još bio u Galileji,
24:7: govoreći: ʻSin čovječji mora biti predan u ruke grešnih ljudi i biti razapet, a treći dan uskrsnuti!ʼ ”
24:8: I one su se sjetile njegovih riječi.
24:9: Onda su se vratile s grobnice i javile sve to Jedanaestorici i svima ostalima.
24:10: To su bile: Marija Magdalena, Ivana i Marija, majka Jakovljeva i ostale žene koje su bile s njima, koje su to rekle apostolima.
24:11: A njihove riječi su se njima učinile kao izmišljotina te im nisu vjerovali.
24:12: Tada je Petar ustao i otrčao do grobnice te se sagnuo dolje i vidio samo laneno platno gdje leži zasebno pa je otišao, čudeći se u sebi onome što se dogodilo.
24:13: I gle, toga istog dana dvojica od njih išla su u selo zvano Emaus, udaljeno od Jeruzalema oko šezdeset stadija.
24:14: I razgovarali su među sobom o svemu tome što se dogodilo.
24:15: I dogodilo se, dok su razgovarali i raspravljali, da im se približio sâm Isus te pošao s njima.
24:16: Ali njihove oči bile su zapriječene da ga ne bi prepoznali.
24:17: A on im je rekao: “Kakvi su to razgovori koje vodite jedan s drugim dok hodate i žalosni ste?”
24:18: A jedan od njih, kojemu je ime bilo Kleofa, odgovorio je rekavši: “Jesi li ti jedini tuđinac u Jeruzalemu pa ne znaš što se ondje dogodilo ovih dana?”
24:19: A on im je rekao: “Što to?” Onda su mu rekli: “Ono o Isusu Nazarećaninu koji je bio prorok, silan u djelu i riječi pred Bogom i cijelim narodom;
24:20: i kako su ga glavari svećenički i naši poglavari predali da bude osuđen na smrt te ga razapeli.
24:21: A mi smo se pouzdavali da je on taj koji treba otkupiti Izraela. A uza sve to, danas je već treći dan otkako se to dogodilo.
24:22: Štoviše, i neke su nas žene od naših zapanjile, koje su bile rano kod grobnice.
24:23: A kad nisu našle njegovo tijelo, došle su govoreći da su imale i viđenje anđela koji su rekli da je on živ.
24:24: I neki su od onih koji su bili s nama otišli do grobnice te su našli onako kako su i žene rekle, ali njega nisu vidjeli.”
24:25: Tada im je on rekao: “O, ludi, i spora srca da vjerujete sve što su proroci govorili!
24:26: Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi i uđe u svoju slavu?”
24:27: I počevši od Mojsija i svih proroka, protumačio im je što je u svim Pismima o njemu samom.
24:28: I približili su se selu kamo su išli, a on se pravio kao da je htio ići dalje.
24:29: Ali su ga oni primoravali govoreći: “Ostani s nama jer blizu je večer i dan je na izmaku!” I ušao je da bi ostao s njima.
24:30: I dogodilo se, dok je bio s njima pri jelu, da je uzeo kruh, blagoslovio ga i razlomio te im ga dao.
24:31: Tada su im se otvorile oči i prepoznali su ga; a on je iščeznuo ispred njihovih očiju!
24:32: Nato su oni rekli jedan drugomu: “Nije li naše srce gorjelo u nama, dok nam je na putu govorio i dok nam je otkrivao Pisma?”
24:33: I istog časa su ustali i vratili se u Jeruzalem te našli okupljenu Jedanaestoricu i one koji su bili s njima,
24:34: gdje govore: “Gospodin je doista uskrsnuo i pojavio se pred Šimunom.”
24:35: Zatim su oni ispripovjedili što se dogodilo na putu i kako su ga prepoznali u lomljenju kruha.
24:36: I dok su oni tako govorili, sâm Isus je stao usred njih te im rekao: “Mir vama!”
24:37: Ali oni su užasnuti i prestrašeni, smatrali da gledaju duha.
24:38: A on im je rekao: “Zašto ste uznemireni? I zašto se pojavljuju takve misli u vašim srcima?
24:39: Pogledajte moje ruke i moje noge, to sam ja osobno! Opipajte me i vidite! Jer duh nema meso i kosti kao što vidite da ja imam.”
24:40: A kad je to rekao, pokazao im je svoje ruke i noge.
24:41: I dok oni od radosti još nisu vjerovali nego su se čudili, rekao im je: “Imate li ovdje nešto za jelo?”
24:42: A oni su mu pružili komad pečene ribe i meda u saću.
24:43: I on je to uzeo i pojeo pred njima.
24:44: Tada im je rekao: “Ovo su riječi koje sam vam govorio dok sam još bio s vama, da se mora ispuniti sve ono što je o meni zapisano u Zakonu Mojsijevu, i u Prorocima i u Psalmima.”
24:45: Zatim im je otvorio razum da mogu razumjeti Pisma,
24:46: te im rekao: “Tako je zapisano i tako je trebalo Kristu pretrpjeti i treći dan uskrsnuti od mrtvih,
24:47: i da se u njegovo ime propovijeda pokajanje i oslobođenje od grijeha među svim narodima, počevši od Jeruzalema.
24:48: A vi ste tome svjedoci.
24:49: I evo, ja šaljem na vas obećanje Oca svoga. Ali ostanite u gradu Jeruzalemu dok se ne odjenete snagom s visine.”
24:50: Onda ih je izveo sve do Betanije, podigao svoje ruke i blagoslovio ih.
24:51: I dogodilo se, dok ih je blagoslivljao, da se rastao od njih i bio uznesen na nebo.
24:52: Tada su mu iskazali štovanje te se s velikom radošću vratili u Jeruzalem.
24:53: I bili su neprestano u Hramu hvaleći i blagoslivljajući Boga. Amen.

Prethodno poglavlje
 ::: 
Sljedeće poglavlje


Preuzmi ovo poglavlje: HTML