Psalam 102

Molitva potlačenoga, kad je savladan

nevoljom te izlio svoju jadikovku pred GOSPODOM.

102:1
Čuj molitvu moju, GOSPODE, i neka vapaj moj dođe k tebi!
102:2
Ne skrivaj lice svoje od mene u dan kad sam u nevolji. Prigni uho svoje k meni; u dan kad te prizovem, brzo me usliši!
102:3
Jer su moji dani nestali poput dima, i kosti su moje izgorjele poput ognjišta.
102:4
Srce mi je udareno, i sasušilo se poput trave, tako da kruh svoj zaboravljam jesti.
102:5
Od glasa uzdisaja moga kosti su mi uz kožu prionule.
102:6
Sličan sam pelikanu u pustinji, postao sam sova u divljini.
102:7
Bdijem i osamljen sam kao vrabac na krovu.
102:8
Neprijatelji me moji pogrđuju cijeli dan, i oni što bjesne na mene kunu se protiv mene.
102:9
Jer sam pepeo jeo kao kruh i miješao piće svoje sa suzama
102:10
zbog srdžbe tvoje i gnjeva tvoga; jer ti si me podigao i oborio.
102:11
Dani su moji poput sjene što se naginje, a ja sam se sasušio poput trave.
102:12
Ali ti, GOSPODE, ostaješ zauvijek i spomen na tebe kroz sve naraštaje.
102:13
Ti ćeš ustati i smilovati se Sionu, jer je vrijeme da mu iskažeš naklonost; da, određen je čas došao.
102:14
Jer slugama je tvojim ugodno kamenje njegovo i iskazuju naklonost prahu njegovom.
102:15
Tako će se pogani bojati imena GOSPODNJEG, a svi kraljevi zemaljski slave tvoje.
102:16
Kad GOSPOD sagradi Sion, pojavit će se u slavi svojoj.
102:17
Obazret će se na molitvu oskudnih i neće prezreti molitvu njihovu.
102:18
Ovo će se zapisati za budući naraštaj, i narod koji će biti stvoren hvalit će GOSPODA.
102:19
Jer on je pogledao s visine Svetišta svojega, s neba je GOSPOD promotrio zemlju
102:20
da čuje stenjanje sužnjeva, da odriješi one koji su za smrt određeni,
102:21
da objavi ime GOSPODNJE na Sionu i hvalu svoju u Jeruzalemu,
102:22
kad se skupe zajedno narodi i kraljevstva da služe GOSPODU.
102:23
Oslabio je na putu snagu moju, skratio mi je dane.
102:24
Rekao sam: “Bože moj, nemoj me uzeti usred dana mojih! Tvoje su godine kroz sve naraštaje.
102:25
Odavna si utemeljio zemlju i nebesa su djelo ruku tvojih.
102:26
Oni će propasti, a ti ćeš ostati; da, sve će to ostarjeti poput odjeće, promijenit ćeš ih kao ruho i bit će izmijenjeni.
102:27
A ti si isti i godine tvoje neće imati kraja.
102:28
Djeca slugu tvojih ostat će, i sjeme će se njihovo učvrstiti pred tobom.”

Prethodno poglavlje ::: Sljedeće poglavlje