Psalam 88

Pjesma. Psalam za sinove Korahove. Zborovođi na Mahalat Leanotu, Mashil Hemana Ezrahita.

88:1
GOSPODE, Bože spasenja moga, danju i noću pred tobom sam vapio.
88:2
Neka molitva moja pred tebe stigne, prikloni uho svoje vapaju mome!
88:3
Jer duša je moja puna nevolja, i život mi se bliži grobu.
88:4
Pribrojen sam onima koji u jamu silaze; ja sam kao čovjek koji nema snage;
88:5
slobodan među mrtvima, poput ubijenih koji leže u grobu, kojih se više ne sjećaš i koji su od ruke tvoje odsječeni.
88:6
Položio si me u jamu najdublju, u tamu, u dubine.
88:7
Gnjev tvoj na meni leži, i pritisnuo si me svim valovima svojim. Sela.
88:8
Uklonio si od mene poznanike moje, učinio si me da im gnjusobom budem; zatvoren sam i ne mogu izaći.
88:9
Oko moje žaluje zbog tjeskobe; GOSPODE, prizivao sam te svakodnevno, pružao sam ruke svoje k tebi.
88:10
Hoćeš li mrtvima čudesa pokazivati? Hoće li mrtvi ustati i tebe hvaliti? Sela.
88:11
Hoće li se blagost tvoja objavljivati u grobu, ili vjernost tvoja u propasti?
88:12
Hoće li se čudesa tvoja raspoznavati u tami, i pravednost tvoja u zemlji zaborava?
88:13
Ali ja sam, GOSPODE, k tebi vapio, i ujutro će te molitva moja presresti.
88:14
GOSPODE, zašto odbacuješ dušu moju? Zašto skrivaš lice svoje od mene?
88:15
Izmučen sam i spremam se umrijeti od mladosti svoje; dok podnosim strahote tvoje zbunjen sam.
88:16
Žestina gnjeva tvoga preko mene prelazi, tvoje su me grozote dokončale.
88:17
Okružuju me svakodnevno kao voda, opkoljavaju me zajedno.
88:18
Voljenog i prijatelja uklonio si od mene, i poznanike moje u tamu.

Prethodno poglavlje ::: Sljedeće poglavlje