1 Samuelova

Poglavlje 25

Samuelova smrt

25:1

Zatim je Samuel umro. I sakupili su se svi Izraelci te su ga oplakivali; i pokopali su ga u njegovom domu u Rami. Tada je David ustao i sišao u pustinju Paran.

25:2

I bio je neki čovjek u Maonu, čiji su posjedi bili u Karmelu; i taj je čovjek bio jako silan, i imao je tri tisuće ovaca i tisuću koza. I strigao je svoje ovce u Karmelu.

25:3

A ime je tom čovjeku bilo Nabal, a ime njegove žene Abigaila. I ona je bila žena zdravog prosuđivanja i lijepa izgleda, ali je taj čovjek bio surov i zao u onome što je radio: i bio je iz kuće Kalebove.

25:4

I David je u pustinji dočuo da je Nabal strigao svoje ovce.

25:5

Nato je David poslao onamo deset momaka. I David je momcima rekao: “Idite gore u Karmel pa otiđite k Nabalu i pozdravite ga u moje ime.

25:6

I ovo recite njemu koji živi u blagostanju: ‘Mir i tebi, mir i domu tvome, mir i svemu što imaš!

25:7

Sada sam čuo da imaš strigače. A tvoje pastire što su bili kod nas, nismo povrijedili i ništa im nije nestalo sve vrijeme dok su bili u Karmelu.

25:8

Pitaj svoje momke i pokazat će ti. Zato neka ovi momci nađu naklonost u očima tvojim, jer smo došli u dobar dan. Daj, molim te, slugama svojim i svome sinu Davidu što god ti se nađe pri ruci.’ ”

25:9

I kad su Davidovi momci došli, izgovorili su Nabalu sve ove riječi u Davidovo ime pa su se utišali.

25:10

Nato je Nabal odgovorio Davidovim slugama i rekao: “Tko je David? I tko li je taj sin Jišajev? Danas ima mnogo slugu koji su odbjegli, svatko od svoga gospodara.

25:11

Zar da onda uzmem svoj kruh i svoju vodu i svoje meso koje sam poklao za svoje strigače pa da to dam ljudima za koje ne znam ni odakle su oni?”

25:12

Tako su se Davidovi momci okrenuli na svoj put i vratili se. I došli su i izrekli su mu sve ove besjede.

25:13

Nato je David rekao svojim ljudima: “Pripašite svatko svoj mač!” I pripasali su svatko svoj mač pa je i David pripasao svoj mač. I oko četiri stotine ljudi krenulo je za Davidom, a dvije stotine je ostalo kod tovara.

25:14

Ali jedan od momaka javio je Abigaili, ženi Nabalovoj, govoreći: “Evo, David je poslao iz pustinje glasnike da pozdrave našega gospodara, a on ih je izgrdio.

25:15

No ti su ljudi bili jako dobri prema nama i nisu nas povrijedili i ništa nam nije nestalo dokle god smo bili prisni s njima kad smo bili u polju.

25:16

Bili su nam zid i noću i danju, sve vrijeme dok smo bili s njima čuvajući ovce.

25:17

Stoga sada razmotri što ćeš učiniti, jer se zlo nadvilo nad našeg gospodara i nad svim ukućanima njegovim; jer je on takav sin Belialov, takav da mu čovjek ne može ništa reći.”

25:18

Tada se Abigaila požurila i uzela dvije stotine hljebova, dva mijeha vina, pet zgotovljenih ovaca i pet mjerica pržena žita i sto grozdova suhoga grožđa i dvije stotine pogača od smokava te je sve to natovarila na magarce.

25:19

I rekla je svojim slugama: “Idite preda mnom, a ja, evo, dolazim za vama.” Ali svome mužu Nabalu ništa nije rekla.

25:20

I bilo je to tako, dok je jahala na magarcu, da je silazila pored brdskog zaklona, kad gle, David i njegovi ljudi silazili su prema njoj, pa ih je susrela.

25:21

A David je bio rekao: “Zasigurno sam uzalud čuvao sve ono što taj čovjek ima u pustinji tako da mu ništa nije nestalo od svega što mu je pripadalo. A on mi je uzvratio zlo za dobro.

25:22

Neka tako Bog učini neprijateljima Davidovim i još više, ako ja njemu do jutarnjeg svjetla, od svega što mu pripada, ostavim išta što mokri uza zid!”

25:23

A kad je Abigaila ugledala Davida, požurila se te sišla s magarca i pala pred Davida na lice svoje i poklonila se do zemlje.

25:24

Tako je pala do nogu njegovih te rekla: “Na mene, gospodaru moj, neka na mene padne nepravda! I dopusti da sluškinja tvoja, molim te, progovori pred tobom pa poslušaj riječi sluškinje svoje!

25:25

Neka se moj gospodar, molim te, ne obazire na toga čovjeka Belijalovog, i to na Nabala, jer kakvo mu je ime, takav je i on. Nabal mu je ime i ludost je s njim. Ali ja, sluškinja tvoja, nisam vidjela momke gospodara moga koje si ti poslao.

25:26

Stoga sada, gospodaru moj, tako mi života GOSPODNJEG, i tako mi života duše tvoje, budući da te je GOSPOD zadržao da ne pođeš prolijevati krv i da se ne osvećuješ svojom vlastitom rukom: neka sada neprijateljima tvojim i onima koji traže zlo mome gospodaru bude kao Nabalu!

25:27

I neka sada ovaj blagoslov, što ga je tvoja sluškinja donijela svome gospodaru, bude darovan momcima koji slijede gospodara moga.

25:28

Molim te, oprosti prijestup sluškinje tvoje; jer će GOSPOD zasigurno stvoriti trajan dom mome gospodaru, zato što moj gospodar bojuje GOSPODNJE bitke i neće se naći zlo na tebi u sve dane tvoje.

25:29

Ipak je netko ustao da te progoni i da traži dušu tvoju, ali će duša gospodara moga biti svezana u svežnju života kod GOSPODA, Boga tvoga, a duše neprijatelja tvojih, one će se izbaciti, kao iz praćke.

25:30

I dogodit će se, kad GOSPOD učini mome gospodaru svako dobro koje je izrekao u svezi s tobom i odredi te za vladara nad Izraelom,

25:31

da ti ovo neće biti na žalost niti na povredu srca gospodara moga bilo da je nizašto prolio krv ili da se gospodar moj sâm osvetio. No kad GOSPOD bude postupao dobro s gospodarem mojim, tada se sjeti sluškinje svoje!”

25:32

Nato je David rekao Abigaili: “Blagoslovljen neka bude GOSPOD, Bog Izraelov, koji te je danas poslao meni u susret!

25:33

Neka je blagoslovljen tvoj savjet i blagoslovljena budi ti što si me danas zadržala da ne pođem prolijevati krv i da se ne osvećujem svojom vlastitom rukom.

25:34

Jer zaista, tako mi života GOSPODA, Boga Izraelova, koji nije dopustio da te povrijedim: da mi nisi tako brzo izašla u susret, zasigurno ne bi Nabalu do jutarnjeg svjetla ostalo ni ono što uza zid mokri!”

25:35

Tako je David primio iz njezine ruke ono što mu je donijela pa joj rekao: “Uzađi u miru kući svojoj; pogledaj, poslušao sam glas tvoj i uvažio sam te.”

25:36

Tada je Abigaila došla k Nabalu; i gle, on je imao gozbu u kući svojoj, gozbu poput kraljevske. I Nabalovo srce se bilo razveselilo u njemu jer je on bio jako pijan; stoga mu ona nije ništa rekla, ni malo ni puno, sve do jutarnjeg svjetla.

25:37

Ali se ujutro dogodilo, kad je vino izašlo iz Nabala, da mu je žena njegova ispričala sve one događaje tako da mu je srce obamrlo u nutrini njegovoj i on je postao poput kamena.

25:38

I dogodilo se oko deset dana poslije da je GOSPOD udario Nabala tako da je umro.

25:39

I kad je David čuo da je Nabal umro, rekao je: “Blagoslovljen neka bude GOSPOD, koji je obranio slučaj sramote moje od ruke Nabalove i sačuvao slugu svoga od zla; jer je GOSPOD okrenuo opakost Nabalovu na glavu njegovu!” Tada je David poslao i poručio Abigaili da bi je uzeo sebi za ženu.

25:40

I kad su sluge Davidove došle k Abigaili u Karmel, rekli su joj govoreći: “David nas je poslao k tebi da te uzme sebi za ženu.”

25:41

Nato je ona ustala i poklonila se licem svojim do zemlje te rekla: “Evo, neka sluškinja tvoja bude služavka da pere noge slugama svoga gospodara!”

25:42

Zatim se Abigaila požurila te ustala i zajahala na magarca sa svojih pet djevojaka koje su išle za njom. I otišla je za poslanicima Davidovim te postala njegova žena.

25:43

David je uzeo i Ahinoamu iz Jezreela; i one obje bile su mu žene.

25:44

No Šaul je Mikalu svoju kćer, Davidovu ženu, dao Paltiju, sinu Lajiševu koji je bio iz Galima.

---