2 Samuelova

Poglavlje 14

Abšalom se vraća u Jeruzalem

14:1

A Joab, sin Zerujin opazio je da se kraljevo srce okrenulo k Abšalomu.

14:2

Tada je Joab poslao u Tekou po jednu mudru ženu te ju je odande doveo i rekao joj: “Molim te, pretvaraj se kao da si u žalosti i sada obuci odjeću za žalovanje i nemoj se mazati uljem nego budi kao žena koja već dugo vremena žaluje za mrtvim.

14:3

Zatim dođi do kralja i progovori mu na ovaj način.” Tako joj je Joab stavio riječi u usta.

14:4

I kad je žena iz Tekoe govorila kralju, pala je licem svojim na zemlju i poklonila se pa rekla: “Pomozi, kralju!”

14:5

Nato ju je kralj upitao: “Što ti je?” A ona je odgovorila: “Ja sam doista žena udovica, muž mi je umro.

14:6

I tvoja je sluškinja imala dva sina i njih dvojica su se posvađali u polju, a nije bilo nikoga da ih razdvoji te je jedan udario drugoga i ubio ga.

14:7

I, gle, podigla se sva moja obitelj na tvoju sluškinju te su rekli: ‘Predaj onoga koji je ubio svoga brata da ga ubijemo za život njegovog brata kojega je on pogubio: tako ćemo zatrti i baštinika.’ I tako će oni ugasiti žeravicu koja mi je ostala te mome mužu neće ostati ni imena ni ostatka na zemlji.”

14:8

Nato je kralj rekao ženi: “Idi svojoj kući i ja ću dati nalog u svezi tebe.”

14:9

A žena iz Tekoe je rekla kralju: “Gospodaru moj, kralju, neka nepravda bude na meni i na domu oca moga; a kralj i njegovo prijestolje neka budu nedužni!”

14:10

Tada je kralj rekao: “Svakoga koji ti nešto kaže, dovedi k meni i neće te više dirati!”

14:11

Nato je ona rekla: “Molim te, neka se kralj sjeti GOSPODA, Boga svojega, da krvnom osvetniku neće više dopustiti da uništava, da ne uništi moga sina!” A on je rekao: “Tako mi života GOSPODNJEG, nijedna vlas sina tvoga neće pasti na zemlju!”

14:12

Nato je žena rekla: “Molim te, dopusti da tvoja sluškinja kaže jednu riječ svome gospodaru kralju.” A on je rekao: “Reci!”

14:13

Tada je žena rekla: “Zašto si onda namislio takvo što protiv naroda Božjega? Jer kralj govori ovo kao onaj koji je kriv, u tome što kralj ne dopušta vratiti se kući onome koga je prognao.

14:14

Jer svi moramo umrijeti i poput vode smo prolivene po zemlji koja se više ne može sakupiti; niti Bog nije pristran prema nekome, nego on smišlja načine da onaj koga je prognao ne ostane istjeran od njega.

14:15

Stoga sam sada došla da govorim o ovom slučaju svome gospodaru kralju, zato što su me ljudi zaplašili te je tvoja sluškinja rekla: ‘Sada hoću govoriti kralju, možda će kralj ispuniti molbu sluškinje svoje.

14:16

Jer će kralj saslušati i izbaviti svoju sluškinju iz ruku čovjeka koji me hoće uništiti zajedno s mojim sinom iz Božje baštine.’

14:17

Zato je tvoja sluškinja rekla: ‘Neka mi riječ moga gospodara kralja bude utješna. Jer kao anđeo Božji, takav je moj gospodar kralj koji raspoznaje dobro i zlo. Stoga neka GOSPOD, Bog tvoj, bude s tobom!’ ”

14:18

Tada je kralj odgovorio i rekao ženi: “Nemoj mi sakrivati, molim te, ono što ću te ja upitati!” A žena je rekla: “Neka sada govori moj gospodar kralj!”

14:19

Nato je kralj rekao: “Nije li ruka Joabova s tobom u svemu tome?” A žena je odgovorila i rekla: “Neka duša tvoja živi, gospodaru moj kralju, ne može nitko ni desno ni lijevo od svega što je moj gospodar i kralj rekao! Jer sluga tvoj Joab, on mi je naložio i on je stavio sve ove riječi u usta sluškinje tvoje.

14:20

Da bi okolišao, sluga tvoj Joab je to učinio, ovim oblikom besjede; ali moj gospodar je mudar, kao što je mudar anđeo Božji, tako da zna sve što je na zemlji.”

14:21

Tada je kralj rekao Joabu: “Gle sad, učinio sam sve to. Idi stoga, dovedi natrag mladića Abšaloma!”

14:22

Nato je Joab pao licem svojim na zemlju i poklonio se te zahvalio kralju. Tada je Joab rekao: “Danas tvoj sluga zna da je našao milost u tvojim očima, gospodaru moj kralju, pošto je kralj ispunio molbu svoga sluge.”

14:23

Tako je Joab ustao i otišao u Gešur i doveo Abšaloma u Jeruzalem.

14:24

A kralj je rekao: “Neka se vrati u svoju kuću i neka ne vidi lica mojega!” Tako se Abšalom vratio u svoju kuću i nije vidio kraljeva lica.

14:25

Ali u svemu Izraelu nije bilo nikoga koji bi bio tako hvaljen kao Abšalom zbog svoje ljepote; od stopala nogu njegovih pa sve do tjemena glave njegove nije bilo mane na njemu.

14:26

A kad bi šišao glavu svoju, (jer je to bilo na kraju svake godine, da ju je šišao zato što je kosa na njemu bila preteška, stoga ju je šišao) izvagao bi kosu s glave svoje; težila je dvije stotine šekela, po kraljevskoj mjeri.

14:27

I Abšalomu su se rodila tri sina i jedna kći po imenu Tamara; bila je ona žena lijepog izgleda.

14:28

Tako je Abšalom proboravio pune dvije godine u Jeruzalemu i nije vidio kraljeva lica.

14:29

Stoga je Abšalom poslao po Joaba da bi ga poslao kralju, ali on nije htio doći k njemu; i ponovo je poslao po njega drugi put, no on nije htio doći.

14:30

Stoga je Abšalom zapovjedio slugama svojim: “Vidite, Joabovo polje je pokraj mojega i on tamo ima ječam: idite i spalite ga ognjem!” I Abšalomove sluge spalile su to polje ognjem.

14:31

Tada je Joab ustao i došao k Abšalomu u kuću njegovu te ga upitao: “Zašto su sluge tvoje ognjem spalile moje polje?”

14:32

A Abšalom je odgovorio Joabu: “Gle, poslao sam k tebi govoreći: ‘Dođi ovamo kako bih te mogao poslao kralju da kažeš: Zašto sam došao iz Gešura? Bolje bi bilo za mene da sam još ondje.’ Stoga mi dopusti da vidim kraljevo lice, a ako je na meni bilo kakva nepravda, neka me ubije!”

14:33

Tako je Joab otišao kralju i rekao mu. I kad je on pozvao Abšaloma, on je došao do kralja te se poklonio licem svojim do zemlje pred kraljem. I kralj je poljubio Abšaloma.

---