1 Samuelova

Poglavlje 14

14:1: I dogodilo se jednoga dana, da je Jonatan, sin Šaulov rekao svome momku koji mu je nosio bojnu opremu: “Hajde da prijeđemo do filistejskog garnizona koji je na drugoj strani.” Ali ocu svome nije ništa rekao.
14:2: A Šaul se zadržao u najkrajnjem području Gibee, pod narom koji je u Migronu; a naroda koji je bio s njim bilo je oko šest stotina ljudi.
14:3: A Ahija, sin Ahituba, Ikabodova brata, sina Pinhasa, sina Elija, svećenika GOSPODNJEGA u Šilu, nosio je efod. A narod nije znao da je Jonatan otišao.
14:4: A između prijevoja, kroz koje je Jonatan naumio prijeći do filistejskog garnizona, bila je strma stijena s jedne strane i strma stijena s druge strane. I jednoj je ime bilo Bozez, a drugoj je ime bilo Sene.
14:5: Pročelje prve bilo je smješteno na sjeveru nasuprot Mikmašu, a druge na jugu nasuprot Gibei.
14:6: Tada je Jonatan rekao momku koji je nosio njegovu bojnu opremu: “Hajde da prijeđemo do garnizona onih neobrezanih. Možda će GOSPOD učiniti nešto za nas, jer ništa ne sprečava GOSPODA da spasi, bilo s mnogo ili s malo.”
14:7: Nato mu je njegov štitonoša rekao: “Čini sve što ti je na srcu. Okreni se, evo, ja sam s tobom, uz tvoje srce.”
14:8: Tada mu je Jonatan rekao: “Evo, mi ćemo prijeći k tim ljudima i otkrit ćemo im se.
14:9: Ako li nam kažu ovako: ‘Čekajte dok ne dođemo do vas’, tada ćemo se zaustaviti na svome mjestu i nećemo uzlaziti k njima.
14:10: Ako li kažu ovako: ‘Uzađite k nama’, tada ćemo uzaći, jer ih je GOSPOD predao u ruke naše. I to će nam biti znak.”
14:11: Tako su se njih obojica otkrila filistejskom garnizonu pa su Filistejci rekli: “Gle, Hebreji izlaze iz rupa u koje su se sakrili.”
14:12: Zatim su se ljudi iz garnizona odazvali Jonatanu i njegovom štitonoši te rekli: “Uzađite k nama da vam nešto pokažemo!” Nato je Jonatan rekao svome štitonoši: “Penji se za mnom, jer ih je GOSPOD predao u ruke Izraelove.”
14:13: I Jonatan se počeo penjati pomažući si rukama i nogama, a za njim njegov štitonoša. Zatim su počeli padati pred Jonatana, a njegov ih je štitonoša ubijao za njim.
14:14: I u tom prvom pokolju koji su počinili Jonatan i njegov štitonoša, palo je oko dvadesetak ljudi, na otprilike pola jutra zemlje, koju jaram volova može izorati.
14:15: I zavladao je trepet u taboru i na polju, i među cijelim narodom. I garnizon i pljačkaši pa i oni su zadrhtali, i zemlja se zatresla; tako je zavladao silan trepet.
14:16: Tada su Šaulovi stražari u Gibei Benjaminovoj pogledali, i gle, mnoštvo se rasulo te su krenuli tući jedan drugoga.
14:17: Tada je Šaul rekao narodu što je bio s njim: “Pobrojite se sada i vidite tko je otišao od nas.” I kad su se pobrojali, gle, ondje nije bilo Jonatana i njegovog štitonoše.
14:18: Zatim je Šaul rekao Ahiji: “Donesi ovamo Kovčeg Božji!” Jer je Kovčeg Božji u to vrijeme bio sa sinovima Izraelovim.
14:19: I dogodilo se, dok je Šaul razgovarao sa svećenikom, da je buka koja se pojavila u filistejskom taboru postajala sve veća, te je Šaul rekao svećeniku: “Povuci ruku svoju!”
14:20: Nato su se Šaul i sav narod koji je bio s njim okupili te su krenuli u bitku. I gle, tamo je mač svakoga bio protiv svoga druga i nastala je jako velika pomutnja.
14:21: Štoviše i Hebreji koji su bili s Filistejcima otprije, koji su uzašli s njima u tabor iz okolnih zemalja, i oni su se okrenuli da budu uz Izraelce koji su bili sa Šaulom i Jonatanom.
14:22: Isto tako i svi Izraelci koji su se bili sakrili u Efrajimovoj gori, kad su čuli da Filistejci bježe, i oni su žestoko krenuli za njima u bitku.
14:23: Tako je GOSPOD toga dana spasio Izrael, a boj se proširio sve do Betavena.
14:24: A ljudi iz Izraela su toga dana bili uznemireni, jer je Šaul zakleo narod govoreći: “Proklet bio čovjek koji bude jeo bilo koju hranu do večeri, tako da se mogu osvetiti svojim neprijateljima!” Tako nitko od naroda nije okusio nikakvu hranu.
14:25: I svi oni, iz one zemlje, došli su u šumu; i ondje je bilo meda na tlu.
14:26: I kad je narod došao u šumu, gle, med je potekao, ali nitko nije prinio ruku svoju k ustima, jer se narod bojao zakletve.
14:27: No Jonatan nije čuo kad je njegov otac zakleo narod. Stoga je primakao vrh štapa koji mu je bio u ruci i zamočio ga u medene saće pa prinio ruku svoju k svojim ustima; i oči su mu zasvijetlile.
14:28: Tada je jedan iz naroda progovorio i rekao: “Tvoj je otac strogo zakleo narod zakletvom govoreći: ‘Proklet bio čovjek koji danas pojede bilo koju hranu!’ ” A narod je bio iznemogao.
14:29: Nato je Jonatan rekao: “Moj otac svaljuje nevolju na zemlju. Gledajte, molim vas, kako su mi oči bile zasvijetlile zato što sam okusio malo toga meda.
14:30: Koliko bi još bolje bilo da je danas narod slobodno jeo od plijena svojih neprijatelja što su ga našli? Zar ne bi sada pokolj među Filistejcima bio još veći?”
14:31: A onoga dana tukli su Filistejce od Mikmaša sve do Ajalona, i narod je bio jako iznemogao.
14:32: Zatim se narod bacio na plijen te su nahvatali ovaca i goveda i teladi pa su ih poklali na tlu; i narod ih je počeo jesti s krvlju.
14:33: Tada su to javili Šaulu govoreći: “Gle, narod griješi protiv GOSPODA, tako što jedu s krvlju!” A on je rekao: “Prestupili ste! Dokotrljajte mi danas velik kamen!”
14:34: Zatim je Šaul rekao: “Raspršite se među narod i recite im: ‘Svatko neka dovede k meni svoga vola i svatko svoju ovcu pa ih ovdje zakoljite i jedite; i nećete griješiti protiv GOSPODA jedući s krvlju.’ ” I sav je narod doveo još iste noći svatko sa sobom svoga vola te su ih ondje zaklali.
14:35: Tada je Šaul sagradio žrtvenik GOSPODU; to je bio prvi žrtvenik koji je on sagradio GOSPODU.
14:36: Zatim je Šaul rekao: “Spustimo se noću za Filistejcima i plijenimo ih do jutarnjeg svjetla i nemojmo im ostaviti nijednoga čovjeka!” A oni su rekli: “Čini sve što ti se čini dobro!” Nato je svećenik rekao: “Pristupimo ovdje k Bogu!”
14:37: Tada je Šaul zatražio savjet od Boga: “Trebam li sići za Filistejcima? Hoćeš li ih predati u ruke Izraelove?” Ali mu nije odgovorio u onaj dan.
14:38: Zatim je Šaul rekao: “Pristupite ovamo, svi poglavari narodni! Saznajte i vidite u čemu je bio taj grijeh ovog dana.
14:39: Jer, tako mi života GOSPODNJEG, koji spašava Izrael, makar bio i na mojem sinu Jonatanu, zasigurno mora umrijeti!” Ali nitko između svega naroda nije mu odgovorio.
14:40: Tada je on rekao svemu Izraelu: “Vi budite na jednoj strani, a ja i moj sin Jonatan bit ćemo na drugoj strani.” Nato je narod rekao Šaulu: “Napravi ono što ti se čini dobro!”
14:41: Stoga je Šaul rekao GOSPODU, Bogu Izraelovu: “Podari nam pravi ždrijeb!” I bili su označeni Šaul i Jonatan, a narod je izmakao.
14:42: Zatim je Šaul rekao: “Bacite ždrijeb između mene i mojeg sina Jonatana!” I bio je označen Jonatan.
14:43: Tada je Šaul rekao Jonatanu: “Reci mi što si učinio!” Nato mu je Jonatan ispričao i rekao: “Ja sam samo okusio malo meda vrškom štapa koji mi je bio u ruci, i evo, moram umrijeti!”
14:44: Zatim je Šaul odgovorio: “Tako mi Bog učinio i više od toga; jer ćeš zasigurno umrijeti, Jonatane!”
14:45: No narod je rekao Šaulu: “Zar da umre Jonatan, koji je izborio ovo veliko spasenje u Izraelu? Bože sačuvaj! Tako mi života GOSPODNJEG, nijedna vlas s njegove glave neće pasti na zemlju jer je on s Bogom izborio ovaj dan!” Tako je narod spasio Jonatana da nije poginuo.
14:46: Zatim je Šaul odustao od tjeranja Filistejaca te su Filistejci otišli u svoje mjesto.
14:47: Tako je Šaul preuzeo kraljevstvo nad Izraelom te je zaratio protiv svih svojih neprijatelja na sve strane: protiv Moaba i protiv sinova Amonovih i protiv Edoma i protiv kraljeva Zobe i protiv Filistejaca; i kuda god se je okrenuo, mučio ih je.
14:48: I sakupio je vojsku i potukao Amalečane i izbavio Izraela iz ruku onih koji su ga pljačkali.
14:49: A Šaulovi sinovi bili su Jonatan, Išui i Malkišua; a imena njegovih dviju kćeri bila su ova: ime prvorođene bilo je Meraba, a ime mlađe bilo je Mikala.
14:50: A ime Šaulove žene bilo je Ahinoama, ona je bila kći Ahimaazova. A ime zapovjednika njegove vojske bilo je Abner, on je bio sin Nera, Šaulova strica.
14:51: A Kiš je bio Šaulov otac, a Ner Abnerov otac bio je sin Abielov.
14:52: I žestok se rat vodio protiv Filistejaca sve dane Šaulove. A Šaul kad bi vidio nekog jakog čovjeka ili bilo kojeg hrabrog čovjeka, uzimao ga je k sebi.