1 Samuelova

Poglavlje 20

20:1: Zatim je David pobjegao iz Najota u Rami te došao pred Jonatana i rekao: “Što sam učinio? Jesam li ja nepravedan i što je moj grijeh pred ocem tvojim da on traži moj život?”
20:2: A on mu je rekao: “Bože sačuvaj! Ti nećeš umrijeti. Gle, moj otac neće učiniti ništa, bilo veliko ili malo, a da to ne pokaže meni. Zašto bi moj otac takvo nešto krio od mene? Neće to biti tako!”
20:3: Ali se David povrh toga zakleo i rekao: “Tvoj otac zasigurno zna da sam ja našao milost u očima tvojim pa govori: ‘Neka Jonatan ne sazna ništa o tome, da ne bude žalostan.’ Ali doista, tako mi života GOSPODNJEG, i tako mi života duše tvoje, samo je jedan korak između mene i smrti.”
20:4: Tada je Jonatan rekao Davidu: “Što želi duša tvoja, to ću i za tebe učiniti.”
20:5: Nato je David rekao Jonatanu: “Evo, sutra je mlađak i ja ne smijem propustiti sjediti s kraljem pri jelu; ali me ti pusti da se mogu sakriti u polju do treće večeri.
20:6: Ako tvom ocu nedostajem, tada reci: ‘David me usrdno molio da mu dopustim da odjuri u svoj grad Betlehem, jer je ondje godišnja žrtva za svu porodicu.’
20:7: Ako on kaže ovako: ‘Dobro’, tvoj sluga bit će miran. Ako li se jako razgnjevi, tada budi siguran da se on odredio za zlo.
20:8: Stoga postupaj ljubazno sa slugom svojim; jer si ti slugu svoga uveo u savez GOSPODNJI sa sobom. Štoviše, ako li sam ja nepravedan, pogubi me sâm; jer zašto bi me vodio k ocu svome?”
20:9: Nato mu je Jonatan rekao: “Daleko neka je to od tebe! Jer ako bih ja pouzdano znao da se moj otac za zlo odredio da ga svali na tebe, zar ti ja ne bih tada to dojavio?”
20:10: Tada je David rekao Jonatanu: “Tko će mi to dojaviti? Ili što ako ti tvoj otac grubo odgovori?”
20:11: A Jonatan je rekao Davidu: “Dođi da izađemo u polje!” I izašli su obojica u polje.
20:12: Tada je Jonatan rekao Davidu: “GOSPODE, Bože Izraelov, kad ispitam svoga oca sutra u neko vrijeme ili trećeg dana, i gle, ako bude dobro što se tiče Davida, a ja tada ne pošaljem glasnika k tebi i ne dojavim ti,
20:13: neka GOSPOD tako učini Jonatanu i još više. Ako li se mome ocu svidi tebi učiniti zlo, tada ću ti to dojaviti i otpustiti te da ideš u miru; i GOSPOD neka bude s tobom kao što je bio s ocem mojim!
20:14: A ti ne samo da ćeš mi, dok sam još živ, iskazivati dobrotu GOSPODNJU, da ne poginem,
20:15: nego nećeš ni uskratiti svoju dobrotu mome domu zauvijek; ni niti kada GOSPOD istrijebi neprijatelje Davidove, svakoga s lica zemlje.”
20:16: Tako je Jonatan sklopio savez s domom Davidovim, govoreći: “Neka GOSPOD zatražiti to iz ruke Davidovih neprijatelja.”
20:17: Tada je Jonatan ponovo zakleo Davida zato što ga je ljubio: jer ga je ljubio kao što je ljubio samoga sebe.
20:18: Zatim je Jonatan rekao Davidu: “Sutra je mlađak; i ti ćeš nedostajati zato što će tvoje sjedalo biti prazno.
20:19: A ti ostani tri dana, tada ti brzo siđi i dođi na mjesto gdje si se bio sakrio kad se to događalo te ostani pokraj kamena Ezela.
20:20: A ja ću odapeti tri strijele na onu stranu kao da gađam metu.
20:21: I gle, poslat ću momka govoreći: ‘Idi! Nađi strijele!’ Ako izričito kažem momku: ‘Gle, strijele su tebi s ove strane, uzmi ih’, onda dođi, jer to tebi donosi mir i nema nikakvog zla, tako mi života GOSPODNJEG!
20:22: No ako ja kažem mladiću ovako: ‘Gle, strijele su iza tebe’, onda otiđi, jer te GOSPOD šalje odavde.
20:23: A za ovaj dogovor koji smo ti i ja dogovorili, evo, neka GOSPOD bude između mene i tebe zauvijek!”
20:24: Tako se David sakrio u polju pa kad je došao mlađak, kralj je sjeo da bi pojeo jelo.
20:25: I sjeo je kralj na svoje sjedalo, kao i prije, baš na sjedalo uza zid. I Jonatan je ustao, a Abner je sjeo na Šaulovu stranu; ali je Davidovo mjesto bilo prazno.
20:26: Međutim Šaul nije ništa rekao onaj dan jer je mislio: “Nešto mu se dogodilo, pa on nije čist; zasigurno nije čist.”
20:27: I dogodilo se sutradan, to jest drugog dana toga mjeseca, da je Davidovo mjesto bilo prazno, te je Šaul rekao Jonatanu sina svome: “Zašto ne dolazi sin Jišajev na objed, ni jučer ni danas?”
20:28: A Jonatan je odgovorio Šaulu: “David me usrdno molio da mu dopustim da ide u Betlehem.
20:29: I rekao je: ‘Pusti me da idem, molim te, jer naša porodica ima žrtvovanje u gradu i brat moj, on mi je zapovjedio da budem ondje. I sada, ako sam našao naklonost u očima tvojim, dopusti mi da se maknem, molim te, i vidim braću svoju.’ Stoga on ne dolazi za kraljev stol.”
20:30: Tada je Šaulova srdžba planula na Jonatana te mu je rekao: “Ti sine izopačene buntovne žene, ne znaš li da ja znam da si ti izabrao sina Jišajeva na svoju sramotu i na sramotu golotinje majke svoje?
20:31: Jer tako dugo dok Jišajev sin živi na zemlji, nećeš očvrsnuti ni ti ni tvoje kraljevstvo. Zato sada pošalji po njega i dovedi ga k meni jer on zasigurno treba umrijeti.”
20:32: Nato je Jonatan odgovorio svome ocu Šaulu i rekao mu: “Zašto treba biti pogubljen? Što je učinio?”
20:33: Tada je Šaul bacio koplje na njega da ga probode. Po tome je Jonatan shvatio da je njegov otac već bio odlučio da pogubi Davida.
20:34: Tako je Jonatan u žestokoj srdžbi ustao od stola i nije jeo nikakvog jela toga drugog dana u mjesecu; jer se ražalostio zbog Davida zato što je njega otac njegov osramotio.
20:35: I dogodilo se ujutro, da je Jonatan izašao u polje u vrijeme dogovoreno s Davidom; a s njim i jedan maleni momak.
20:36: I on je rekao svome momku: “Trči i odmah nađi strijele koje ću ja odapeti.” I dok je momak trčao, on je odapeo strijelu preko njega.
20:37: I kad je momak došao do mjesta gdje je bila strijela koju je Jonatan odapeo, Jonatan je povikao za momkom i rekao: “Nije li strijela pala preko tebe?”
20:38: Zatim je Jonatan povikao za momkom: “Brže, požuri se, nemoj stati!” I Jonatanov je momak pokupio strijele i došao k svome gospodaru.
20:39: Ali momak nije ništa shvatio, samo su Jonatan i David znali za dogovor.
20:40: Tada je Jonatan predao svoje naoružanje momku svome i rekao mu: “Idi, odnesi to u grad!”
20:41: I čim je momak otišao, David se digao iz skrovišta na jugu te pao licem svojim na zemlju i poklonio se tri puta. Zatim su izljubili jedan drugoga te su plakali jedan s drugim, ali David još više.
20:42: Tada je Jonatan rekao Davidu: “Idi u miru, pošto smo se nas obojica zakleli u imenu GOSPODA govoreći: ‘Neka GOSPOD bude između mene i tebe, i između sjemena mojega i sjemena tvojega zauvijek!’ ” Zatim je on ustao i krenuo, a Jonatan je otišao u grad.