2 Samuelova

Poglavlje 13

13:1: I dogodilo se nakon toga, da je Davidov sin Abšalom imao je lijepu sestru kojoj je ime bilo Tamara te se u nju zaljubio Davidov sin Amnon.
13:2: I Amnon se toliko mučio da se razbolio zbog svoje sestre Tamare: jer je ona bila djevica, pa je Amnon mislio da je teško bilo što učiniti joj.
13:3: Ali Amnon je imao prijatelja kome je ime bilo Jonadab, bio je sin Davidova brata Šimeja; a Jonadab je bio vrlo lukav čovjek.
13:4: I on je upitao Amnona: “Zašto si ti, iako kraljev sin, iz dana u dan mršaviji? Zar mi nećeš reći?” A Amnon mu je rekao: “Ja sam zaljubljen u Tamaru, sestru svoga brata Abšaloma.”
13:5: A Jonadab mu je rekao: “Lezi u postelju svoju i pričini se da si bolestan, pa kad te tvoj otac dođe pogledati, reci mu: ‘Molim te, dopusti da moja sestra Tamara dođe i donese mi jelo; i neka priredi to jelo pred mojim očima da ga mogu vidjeti i jesti ga iz njezine ruke.’ ”
13:6: Tako je Amnon legao i pričinio se bolestan. I kad je došao kralj da ga pogleda, Amnon je rekao kralju: “Molim te, dopusti da dođe moja sestra Tamara i priredi nekoliko pogača pred mojim očima da mogu jesti iz njezine ruke.”
13:7: Tada je David poslao kući po Tamaru govoreći: “Idi sada u kuću svoga brata Amnona i priredi mu jelo!”
13:8: Tako je Tamara otišla u kuću svoga brata Amnona; a on je ležao. Tada je uzela brašno i umijesila ga i načinila pogače pred njegovim očima pa je ispekla te pogače.
13:9: Zatim je uzela tavu i istresla je pred njega, ali je Amnon odbio jesti. Tada je Amnon rekao: “Izvedite sve ljude koji su preda mnom!” I svi ljudi su izašli od njega.
13:10: Tada je Amnon rekao Tamari: “Donesi mi jelo u odaju da mogu jesti iz tvoje ruke!” Zatim je Tamara uzela pogače koje je bila napravila i donijela ih k svome bratu Amnonu u odaju.
13:11: A kad mu ih je donijela da jede, on ju je uhvatio i rekao joj: “Dođi, legni sa mnom, sestro moja!”
13:12: A ona mu je odvratila: “Nemoj, brate moj, nemoj me prisiljavati! Jer se tako što ne smije raditi u Izraelu. Nemoj ti učiniti takvu ludost!
13:13: A ja, kamo ću ja ići sa svojom sramotom? A i ti bi bio kao jedan od luđaka u Izraelu! Stoga sada, molim te, govori s kraljem; jer me on neće tebi uskratiti!”
13:14: Ali on nije htio poslušati njezin glas, nego je, pošto je bio snažniji od nje, prisilio je te legao s njom.
13:15: Tada ju je Amnon silno zamrzio tako da je mržnja kojom ju je zamrzio bila veća od ljubavi kojom ju je ljubio. I Amnon joj je rekao: “Ustani! Odlazi!”
13:16: Nato mu je ona rekla: “Nema razloga! To zlo da me tjeraš je veće od onoga koje si mi učinio!” Ali je on nije htio poslušati.
13:17: Tada je dozvao svoga slugu koji ga je posluživao te rekao: “Izbaci sada ovu ženu van od mene i zaključaj vrata za njom!”
13:18: A ona je imala na sebi raznobojnu odjeću; jer su takve haljine oblačile kraljeve kćeri koje su bile djevice. Zatim ju je njegov sluga izveo van i zaključao vrata za njom.
13:19: Tada se Tamara posula pepelom po svojoj glavi te razderala svoju raznobojnu haljinu koja je bila na njoj te stavila svoju ruku na glavu svoju pa je otišla plačući.
13:20: Nato joj je njezin brat Abšalom rekao: “Je li tvoj brat Amnon bio s tobom? Ali sada, sestro moja, šuti; on je tvoj brat! Ne obaziri se na taj događaj!” Tako je Tamara ostala usamljena u kući svoga brata Abšaloma.
13:21: No kad je kralj David čuo sve to, jako se razgnjevio.
13:22: A Abšalom nije rekao svom bratu Amnonu ni dobro ni loše. Jer je Abšalom zamrzio Amnona zato što je silovao njegovu sestru Tamaru.
13:23: I dogodilo se nakon pune dvije godine da je Abšalom imao striženje ovaca u Baalhazoru što je pokraj Efrajima; i Abšalom je pozvao sve kraljeve sinove.
13:24: I Abšalom je došao kralju i rekao: “Evo, tvoj sluga ima striženje ovaca. Zaklinjem te, neka kralj i sluge njegove pođu sa slugom tvojim.”
13:25: Nato je kralj rekao Abšalomu: “Ne, sine moj, nećemo sada svi ići, da ti ne budemo na teret.” Tada je on navaljivao na njega, ali kralj nije htio ići, nego ga je blagoslovio.
13:26: Nato je Abšalom rekao: “Ako nećeš, molim te, dopusti da moj brat Amnon ide s nama.” A kralj mu je rekao: “Zašto on treba ići s tobom?”
13:27: No Abšalom je navaljivao na njega, tako da je dopustio Amnonu i svim kraljevim sinovima da idu s njim.
13:28: Tada je Abšalom zapovjedio svojim slugama govoreći: “Pazite onda kad se Amnonu razveseli srce od vina i kad vam ja kažem: ‘Udarite Amnona!’, tada ga ubijte! Ne bojte se; zar vam ja to nisam zapovjedio? Odvažite se i budite junaci!”
13:29: I Abšalomove sluge učinile su s Amnonom kako im je Abšalom zapovjedio. Tada su svi kraljevi sinovi ustali i svatko je uzjahao svoju mazgu i pobjegao.
13:30: I dogodilo se, dok su oni bili na putu, da je vijest došla k Davidu govoreći: “Abšalom je pogubio sve kraljeve sinove i nije ostao ni jedan od njih.”
13:31: Tada je kralj ustao i razderao svoju odjeću te legao na zemlju; i sve njegove sluge stajale su tamo razderane odjeće.
13:32: A Jonadab, sin Šimeja, Davidova brata je progovorio i rekao: “Neka moj gospodar ne smatra da su pogubili sve mladiće, kraljeve sinove, jer je samo Amnon poginuo. Jer je po namjeri Abšalomovoj to bilo određeno od onoga dana kada je Amnon silovao njegovu sestru Tamaru.
13:33: Stoga neka sada moj gospodar kralj ne uzima to k srcu svome, misleći da su svi kraljevi sinovi poginuli. Jer je samo Amnon poginuo.”
13:34: Tada je Abšalom pobjegao. A momak koji je čuvao stražu podigao je oči svoje i pogledao, i gle, mnoštvo naroda dolazilo je putem od strane brda iza njega.
13:35: Tada je Jonadab rekao kralju: “Evo, došli su kraljevi sinovi! Kako je sluga tvoj rekao, tako i je.”
13:36: I dogodilo se, čim je prestao govoriti, da su, gle, kraljevi sinovi došli i podigli glas svoj i zaplakali. A i kralj i sve sluge njegove su jako gorko zaplakali.
13:37: No Abšalom je pobjegao i otišao k Talmaju, sinu Amihudovu, gešurskom kralju. A David je svakoga dana tugovao za svojim sinom.
13:38: Tako je Abšalom pobjegao i otišao u Gešur te ostao ondje tri godine.
13:39: A duša kralja Davida poželjela je otići k Abšalomu jer se utješio glede Amnona, budući da je bio mrtav.