2 Samuelova

Poglavlje 16

16:1: A kad je David prešao malo preko vrha brda, gle, došao mu je u susret Ziba, sluga Mefibošetov, s jednim parom osamarenih magaraca, a na njima dvije stotine hljebova kruha i stotinu grozdova suhog grožđa te stotinu ljetnih plodova i mijeh vina.
16:2: Nato je kralj upitao Zibu: “Što ćeš s time?” A Ziba je odgovorio: “Magarci neka budu za kraljeve dvorane, za jahanje, a kruh i ljetni plod momcima za jelo, te vino za piće onima koji se izmore u pustinji.”
16:3: Nato je kralj rekao: “A gdje je sin tvoga gospodara?” A Ziba je rekao kralju: “Gle, boravi u Jeruzalemu jer je rekao: ‘Danas će mi dom Izraelov vratiti kraljevstvo moga oca.’ ”
16:4: Tada je kralj rekao Zibi: “Evo, sve što je pripadalo Mefibošetu, tvoje je.” A Ziba je rekao: “Ponizno te zaklinjem da bih našao milost u očima tvojim, moj gospodaru kralju!”
16:5: A kad je kralj David došao do Bahurima, gle, odande je izašao čovjek od roda doma Šaulova po imenu Šimej, sin Gerin. Izlazio je i dok je išao neprestano je proklinjao.
16:6: I bacao je kamenje na Davida i na sve sluge kralja Davida, kome su sav narod i svi junaci bili na desnoj i lijevoj strani.
16:7: A Šimej je ovako govorio dok je proklinjao: “Odlazi, odlazi, ti čovječe okrvavljenih ruku i čovječe Belijalov!
16:8: GOSPOD je okrenuo na tebe svu krv doma Šaulova, na čijem si se mjestu ti zakraljio. I predao je GOSPOD kraljevstvo u ruke tvome sinu Abšalomu, i evo, obuzet si opačinom svojom zato što si jedan čovjek okrvavljenih ruku.”
16:9: Tada je Zerujin sin Abišaj rekao kralju: “Zašto da ovaj crknuti pas proklinje moga gospodara kralja? Dopusti mi, molim te, da odem prijeko i da mu skinem glavu!”
16:10: A kralj je rekao: “Što ja imam s vama, sinovi Zerujini? Pustite mu da tako proklinje jer mu je GOSPOD rekao: ‘Proklinji Davida!’, tko onda može reći: ‘Zašto tako činiš?’ ”
16:11: Nato je David rekao Abišaju i svim svojim slugama: “Evo, moj sin koji je izašao iz moje nutrine traži moj život; koliko li više sada ovaj Benjaminovac to želi učiniti? Pustite ga, i neka proklinje jer mu je GOSPOD to naložio.
16:12: Možda će biti da će GOSPOD pogledati na moju nevolju i da će mi GOSPOD uzvratiti dobrim za njegovo današnje proklinjanje.”
16:13: I kako je David sa svojim ljudima išao putem, Šimej je išao po brdovitoj strani nasuprot njemu, i proklinjao je dok je išao te je bacao kamenje na njega i dizao prašinu.
16:14: A kralj i sav narod koji je bio s njim, stigao je umoran te su se ondje okrijepili.
16:15: A Abšalom i sav narod, ljudi iz Izraela, došli su u Jeruzalem; i Ahitofel s njima.
16:16: I dogodilo se, kad je Hušaj Arhijac, Davidov prijatelj, došao k Abšalomu, da je Hušaj rekao Abšalomu: “Živio kralj! Živio kralj!”
16:17: Tada je Abšalom rekao Hušaju: “Je li to tvoja dobrota prema tvome prijatelju? Zašto nisi otišao sa svojim prijateljem?”
16:18: A Hušaj je rekao Abšalomu: “Ne, nego koga izabere GOSPOD i ovaj narod i svi ljudi iz Izraela, njegov ću biti i s njim ću ostati.
16:19: A uz to: kome da služim? Zar da ne služim pred sinom njegovim? Kako sam služio pred ocem tvojim, tako ću biti pred tobom.”
16:20: Nato je Abšalom rekao Ahitofelu: “Dajte vaš savjet, što da činimo!”
16:21: I Ahitofel je rekao Abšalomu: “Uđi k inočama svoga oca, koje je ostavio da čuvaju dvor; tada će sav Izrael čuti da si se ogadio svome ocu. Nato će se ojačati ruke svih koji su uz tebe.”
16:22: Tako su za Abšaloma razapeli šator na krovu dvora i Abšalom je ušao k inočama svoga oca na oči svemu Izraelu.
16:23: A savjet kojim bi Ahitofel savjetovao u ono dane bio je kao da netko traži proročanstvo od Boga; takav je bio svaki Ahitofelov savjet i kod Davida i kod Abšaloma.