2 Samuelova

Poglavlje 3

3:1: A rat između Šaulove kuće i Davidove bio je dugotrajan; no David je postajao sve jači i jači, a Šaulova kuća je postajala sve slabija i slabija.
3:2: I Davidu su se u Hebronu rodili sinovi; i njegov prvorođenac je bio Amnon, od Ahinoame Jezreelke;
3:3: a drugi je bio Kileab, od Abigaile, žene Nabala Karmelićanina; i treći Abšalom, sin Maake, kćeri Talmaja, gešurskoga kralja;
3:4: te četvrti Adonija, sin Hagitin; i peti Šefatija, sin Abitalin;
3:5: te šesti Itream, od Egle, Davidove žene. Ovi su se Davidu rodili u Hebronu.
3:6: I dogodilo se, dok je trajao rat između kuće Šaulove i kuće Davidove, da se Abner ojačao u kući Šaulovoj.
3:7: A Šaul je imao inoču po imenu Rizpa, bila je kći Ajina: i Išbošet je rekao Abneru: “Zašto si ušao k inoči oca moga?”
3:8: Nato se Abner jako razgnjevio zbog tih Išbošetovih riječi te rekao: “Zar sam ja pseća glava koja na Judi danas pokazuje dobrotu domu tvoga oca Šaula, njegovoj braći i njegovim prijateljima; i nisam te predao u ruke Davidove, da me ti danas optužuješ da sam kriv u vezi te žene?
3:9: Tako Bog neka učini Abneru i još više, osim ako tako ne učinim njemu, kako se GOSPOD zakleo Davidu:
3:10: da prenese kraljevstvo s kuće Šaulove i da utvrdi prijestolje Davidovo nad Izraelom i nad Judom, od Dana sve do Beeršebe!”
3:11: Nato on više nije mogao odgovoriti ni riječ Abneru jer ga se bojao.
3:12: Tada je Abner poslao glasnike k Davidu u njegovo ime, govoreći: “Čija je zemlja?” Isto tako govoreći: “Sklopi savez sa mnom i evo, moja će ruka biti s tobom da dovede sav Izrael k tebi.”
3:13: Nato je on odgovorio: “Dobro! Ja ću sklopiti savez s tobom! Ali jedno ja tražim od tebe, a to je: nećeš vidjeti lice moje osim ako prvo ne dovedeš Mikalu, Šaulovu kćer, kad dođeš vidjeti moje lice.”
3:14: Zatim je David poslao glasnike k Išbošetu, Šaulovu sinu, govoreći: “Predaj mi moju ženu Mikalu, koju sam za sebe isprosio stotinom filistejskih prepucija.”
3:15: I Išbošet je poslao po nju te ju je uzeo od njezina muža, baš od Paltiela, sina Lajiševa.
3:16: A njezin muž je krenuo s njom putem plačući za njom sve do Bahurima. Tada mu je Abner rekao: “Idi, vrati se!” I on se vratio.
3:17: A Abner je razgovarao sa starješinama Izraelovim, govoreći: “Tražili ste i u prošlim vremenima za Davida da bude kralj nad vama.
3:18: Onda to sada učinite; jer je GOSPOD rekao o Davidu, govoreći: ‘Rukom svoga sluge Davida spasit ću svoj narod Izrael iz ruke Filistejaca i iz ruku svih njegovih neprijatelja.’ ”
3:19: Tako je Abner govorio i na uši Benjaminove. Zatim je Abner otišao u Hebron da i na uši Davidove kaže sve ono što se činilo dobro Izraelu, i ono što se činilo dobro svemu domu Benjaminovu.
3:20: Tako je Abner došao k Davidu u Hebron, i s njim dvadeset ljudi. I David je Abneru i ljudima koji su bili s njim priredio gozbu.
3:21: Tada je Abner rekao Davidu: “Ustat ću i krenuti! I skupit ću sav Izrael k svome gospodaru kralju da mogu sklopiti savez s tobom da ti možeš kraljevati nad svime što poželi srce tvoje.” Nato je David otpustio Abnera, te je on otišao u miru.
3:22: I gle, sluge Davidove i Joab dolazili su iz potjere za četom te su nosili sa sobom velik plijen. No Abner nije više bio kod Davida u Hebronu, jer ga je on bio otpustio, te je on otišao u miru.
3:23: Kad je stigao Joab i sva vojska koja je išla s njim, javili su Joabu govoreći: “Abner, Nerov sin, došao je kralju i on ga je otpustio pa je otišao u miru.
3:24: Tada je Joab došao kralju i rekao mu: “Što si učinio? Gle, Abner je došao k tebi; zašto si ga tako otpustio te je samo otišao?
3:25: Poznaješ Abnera, sina Nerova, da je došao da te prevari i da dozna tvoje izlaske i dolaske i da dozna sve što ti činiš!”
3:26: I kad je Joab izašao od Davida poslao je glasnike za Abnerom, koji ga je doveo natrag sa studenca Sire; no David o tome nije ništa znao.
3:27: A kad se Abner vratio u Hebron, Joab ga je uzeo na stranu, između gradskih vrata kako bi s njim na miru razgovarao, i ondje ga je udario ispod petog rebra tako da je ovaj umro zbog krv Asahela, brata njegova.
3:28: I kad je kasnije David to čuo, rekao je: “Ja i moje kraljevstvo nevini smo pred GOSPODOM zauvijek za krv Abnera, sina Nerova.
3:29: Neka to počiva na glavi Joabovoj i na svemu domu oca njegova; i neka nikad ne ponestane u domu Joabovu onoga koji ima izljev ili onoga koji je gubav ili onoga koji se oslanja na štap ili onoga koji pada od mača ili onoga koji nema kruha!”
3:30: Tako su Joab i Abišaj, brat njegov pogubili Abnera zato što je on bio pogubio njihova brata Asahela u boju kod Gibeona.
3:31: Tada je David rekao Joabu i svim ljudima koji su bili s njim: “Razderite svoju odjeću i opašite kostrijet i zatužite pred Abnerom!” I sâm kralj David slijedio je mrtvačka nosila.
3:32: I pokopali su Abnera u Hebronu; tada je kralj podigao glas svoj i zaplakao na grobu Abnerovu. Nato je i sav narod zaplakao.
3:33: Zatim je kralj zatužio za Abnerom i rekao: “Zar je Abner umro kao što luda umire?
3:34: Ruke tvoje nisu bile vezane, niti noge tvoje okovane. Kao što čovjek pada pred ljudima opakim, tako si ti pao!” Tada je sav narod ponovo zaplakao za njim.
3:35: I kad je sav narod došao da ponuka Davida da uzme jelo dok je još dan, David se zakleo govoreći: “Neka mi Bog učini tako i još više ako okusim kruha ili što drugo prije zalaska sunca!”
3:36: I sav je narod to primijetio, i to im se svidjelo, kao i sve drugo što je kralj činio sviđalo se svemu narodu.
3:37: Jer je sav narod i sav Izrael toga dana spoznao da nije od kralja bilo to da se pogubi Abner, sin Nerov.
3:38: Tada je kralj rekao svojim slugama: “Ne znate li da je ovoga dana pao knez i silan čovjek u Izraelu?
3:39: I ja sam danas slab, premda sam pomazani kralj, a ovi ljudi, sinovi Zerujini, pretvrdi su za mene. Neka GOSPOD uzvrati zločincu po njegovoj zloći!”