Jona

Poglavlje 2

Jonina molitva

2:1

Tada se Jona pomolio GOSPODU, Bogu svojemu iz riblje utrobe.

2:2

I rekao je: “Zbog nevolje svoje zavapio sam GOSPODU, i on me je čuo; iz utrobe pakla sam zavapio, i ti si mi čuo glas.

2:3

Jer si me ti bacio u dubine usred mora, i poplave su me preplavile. Svi valovi tvoji i bujice tvoje prešle su preko mene.

2:4

Tada sam ja rekao: ‘Odbačen sam ispred očiju tvojih; ali ipak ću ponovo gledati k svetom Hramu tvojem.’

2:5

Vode su me čak i do duše okružile, bezdan me je opkolio. Korov mi je glavu omotao.

2:6

Sišao sam do podnožja planina. Zemlja sa zasunima svojim bila je oko mene zauvijek. Ipak si ti uzdigao život moj iz pokvarenosti, GOSPODE, Bože moj.

2:7

Kad je duša moja klonula u meni, sjetio sam se GOSPODA, i molitva je moja k tebi došla, k svetom Hramu tvojemu.

2:8

Oni koji obdržavaju lažne ispraznosti milosrđe svoje napuštaju.

2:9

No ja ću ti žrtvovati glasom zahvalnim, ispunit ću ono što sam zavjetovao. Spasenje je od GOSPODA.”

2:10

Tada je GOSPOD progovorio ribi i ona je izbljuvala Jonu na kopno.