Postanak

Poglavlje 22

22:1: I dogodilo se poslije ovih događaja da je Bog iskušavao Abrahama i rekao mu: “Abrahame!” A on je odgovorio: “Evo me!”
22:2: Tada mu je rekao: “Uzmi sada sina svoga, jedinca svoga Izaka koga voliš, te pođi u zemlju Moriju i tamo ga prinesi kao žrtvu paljenicu na jednoj od gora za koju ću ti reći!”
22:3: I Abraham je ustao rano ujutro i osamario magarca svoga, te sa sobom poveo dva svoja momka i Izaka, sina svoga; onda je nacijepao drva za žrtvu paljenicu, pa se digao i pošao na mjesto za koje mu je Bog rekao.
22:4: A treći dan Abraham je podigao oči svoje i opazio mjesto u daljini.
22:5: Onda je Abraham rekao momcima svojim: “Ostanite ovdje uz magarca, a ja i dječak idemo onamo iskazati štovanje, pa ćemo se opet vratiti k vama.”
22:6: Tako je Abraham uzeo drva za žrtvu paljenicu te ih položio na sina svoga Izaka, a u ruku svoju uzeo je oganj i nož, pa su pošli obojica zajedno.
22:7: Zatim je Izak razgovarao s ocem svojim Abrahamom i rekao: “Oče moj!” A on je odgovorio: “Evo me, sine moj!” Onda je upitao: “Evo ognja i drva, ali gdje je janje za žrtvu paljenicu?”
22:8: Nato je Abraham odgovorio: “Sine moj, Bog će pribaviti samom sebi janje za žrtvu paljenicu.” Tako su njih dvojica išli dalje zajedno.
22:9: Zatim su stigli na mjesto za koje mu je Bog rekao; i Abraham je ondje sagradio žrtvenik i poredao drva, te svezao sina svoga Izaka i položio ga na žrtvenik povrh drva.
22:10: Zatim je Abraham ispružio ruku svoju i uzeo nož da zakolje sina svoga;
22:11: ali ga je anđeo GOSPODNJI dozvao s neba i rekao: “Abrahame! Abrahame!” A on je odgovorio: “Evo me!”
22:12: Tada mu je rekao: “Ne pružaj ruku svoju na dječaka, niti mu nemoj ništa učiniti! Jer sad znam da se bojiš Boga, pošto mi nisi uskratio sina svoga, jedinca svoga.”
22:13: Uto je Abraham podigao oči svoje i pogledao i, gle: ovan otraga, rogovima se zapleo u gustišu. I Abraham je otišao i uhvatio ovna te ga prinio kao žrtvu paljenicu umjesto sina svoga.
22:14: Tako je Abraham prozvao ono mjesto “Jehovahjireh.” Kao što se do dana današnjega kaže: “Na gori GOSPODNJOJ to će se vidjeti.”
22:15: Onda je anđeo GOSPODNJI dozvao Abrahama s neba drugi put,
22:16: pa mu rekao: “Samim sobom sam se zakleo, govori GOSPOD, zato što si učinio ovo djelo i nisi uskratio sina svoga, jedinca svoga,
22:17: blagoslovom ću te blagoslivljati i mnogostruko umnožiti sjeme tvoje kao zvijezde na nebu i kao pijeska na obali morskoj. A sjeme tvoje zaposjest će vrata neprijatelja svojih.
22:18: I, zato što si poslušao glas moj, u sjemenu tvome blagoslovit će se svi narodi zemaljski.”
22:19: Zatim se Abraham vratio momcima svojim, pa su ustali i zajedno pošli u Beeršebu. I Abraham je prebivao u Beeršebi.
22:20: I dogodilo se poslije ovih događaja da su Abrahamu dojavili, govoreći: “Evo, i Milka je rodila djecu bratu tvome Nahoru:
22:21: Huza prvorođenca njegova i Buza brata mu, i Kemula, oca Aramova,
22:22: i Keseda i Haza i Pildaša i Jidlafa i Betuela.
22:23: A Betuel je rodio Rebeku; njih je osam Milka rodila Nahoru, bratu Abrahamovu.
22:24: A i inoča njegova, kojoj je ime Reuma, rodila je i Tebaha i Gahama i Tahaša i Maaka.