Postanak

Poglavlje 32

32:1: A Jakov je otišao putem svojim. Zatim su ga sreli anđeli Božji.
32:2: A kad ih je Jakov opazio, rekao je: “Ovo je vojska Božja!” Onda je ono mjesto prozvao imenom Mahanaim.
32:3: Zatim je Jakov poslao pred sobom glasnike bratu svom Ezavu u pokrajinu Seir, u zemlju Edomsku,
32:4: te im zapovjedio, govoreći: “Ovako recite gospodaru mome Ezavu: ‘Sluga tvoj Jakov govori tako: Boravio sam kod Labana i ostao sam tamo sve dosada;
32:5: a imam goveda i magaraca i stada, te sluge i sluškinje. Tako sam poslao da poruče gospodaru mome, da bih mogao naći milost u očima tvojim.’ ”
32:6: Zatim su se glasnici vratili Jakovu, govoreći: “Došli smo k bratu tvom Ezavu, a i on ide u susret tebi i s njim četiri stotine ljudi.”
32:7: Tada se Jakov silno uplašio i uznemirio; onda je razdvojio ljude što su bili s njim i stada i goveda i deve, na dvije čete
32:8: te rekao: “Ako Ezav krene na jednu četu i potuče je, onda će druga četa što je ostala pobjeći.”
32:9: Onda je Jakov rekao: “O Bože oca moga Abrahama i Bože oca moga Izaka! GOSPODE, koji si mi rekao: ‘Vrati se zemlji svojoj i rodu svome, i ja ću s tobom dobro postupati!’
32:10: Nisam dostojan ni najmanje od svega milosrđa i svih istina koje si pokazivao svome slugi; jer sam sa štapom svojim prešao Jordan ovaj, a sada sam postajem dvije čete.
32:11: Izbavi me, molim te, iz ruke brata moga, iz ruke Ezavove, jer ga se bojim, da ne bi došao i udario me i majku s djecom;
32:12: a ti si rekao: ‘Ja ću ti zasigurno dobro činiti i sjeme tvoje umnožiti kao pijeska morskog što se od mnoštva ne može izbrojiti.’ ”
32:13: I ondje je prenoćio tu istu noć; onda je, od onog što mu je bilo pri ruci, uzeo dar za brata svog Ezava:
32:14: dvjesto koza i dvadeset jaraca, dvjesto ovaca i dvadeset ovnova;
32:15: trideset deva dojilica s mladunčadi njihovim, četrdeset krava i deset junaca, dvadeset magarica i deset magarčića.
32:16: Zatim ih je predao u ruku slugama svojim, svako stado zasebno, te rekao slugama svojim: “Prođite prije mene i napravite prostor između stada i stada!”
32:17: A prvom je zapovjedio govoreći: “Kada te sretne brat moj Ezav i upita te, govoreći: ‘Čiji si ti i kuda ideš, i čije je ovo pred tobom?’,
32:18: tada mu odgovori: ‘Oni su sluge tvoga Jakova; to je dar poslan gospodaru svome Ezavu; a, evo, i on je za nama.’ ”
32:19: A tako je zapovjedio drugom i trećem, i svima koji su išli za stadima, govoreći: “Na ovaj način kažite Ezavu kad ga nađete.
32:20: I još recite: ‘Evo sluge tvog Jakova za nama.’ Jer je rekao: “Umirit ću ga darom koji ide preda mnom, a poslije toga ću mu vidjeti lice; možda će primiti od mene.”
32:21: Tako je dar otišao pred njim, a on je prenoćio onu noć u taboru.
32:22: Onda je one noći ustao i uzeo obje žene svoje i obje sluškinje svoje i jedanaest sinova svojih, te prešao preko gazova Jaboka,
32:23: pa ih je poveo i preveo preko potoka; zatim je prenio preko što je imao.
32:24: Tako je Jakov ostao sâm; i ondje se jedan čovjek hrvao s njim do svanuća dana.
32:25: A kad je vidio da ga nije nadvladao, dotaknuo mu je čašicu na bedru, te se bedrena čašica Jakovljeva iščašila dok se s njim hrvao.
32:26: Zatim mu je rekao: “Pusti me, jer dan sviće!” A on mu je odgovorio: “Neću te pustiti dok me ne blagosloviš.”
32:27: Onda ga je upitao: “Kako ti je ime?” A on je odgovorio: “Jakov.”
32:28: Tada je rekao: “Nećeš se više zvati Jakov, nego Izrael, jer si se kao knez nadjačavao s Bogom i s ljudima, i nadvladao si.”
32:29: Nato ga je Jakov zamolio i rekao: “Molim te, reci mi ime svoje!” A on je odgovorio: “Zašto me pitaš za ime moje?” I ondje ga je blagoslovio.
32:30: A mjestu onome Jakov je nadjenuo ime Penuel: “Jer sam vidio Boga licem u lice, i život mi je pošteđen.”
32:31: I kako je prošao Penuel, sunce se nad njim uzdiglo; a na bedro svoje je hramao.
32:32: Zbog toga sinovi Izraelovi do dana današnjega ne jedu tetivu koja se stegnula, što je na bedrenoj čašici, zato što je on dotaknuo Jakovljevo bedro po tetivi koja se stegnula.