Postanak

Poglavlje 34

34:1: Zatim je Dina, kći Leina, koju je rodila Jakovu, izašla pogledati kćeri one zemlje.
34:2: A kad ju je opazio Šekem, sin Hamora Hivijca, knez zemlje, uzeo ju je i s njom legao, te ju oskvrnuo.
34:3: Onda je duša njegova prionula uz Dinu, kćer Jakovljevu, pa je djevojku zavolio i ljubazno s djevojkom razgovarao.
34:4: Zatim je Šekem razgovarao s ocem svojim Hamorom, govoreći: “Ovu mi djevojku uzmi za ženu!”
34:5: A Jakov je čuo da je on oskvrnuo kćer njegovu Dinu, a tada su sinovi njegovi bili na polju sa stokom njegovom, i Jakov je šutio dok oni nisu došli.
34:6: Tada je Hamor, otac Šekemov, otišao k Jakovu da s njim razgovara.
34:7: A sinovi su Jakovljevi došli s polja, kada su to čuli; i ti ljudi su bili ražalošćeni i jako gnjevni, zato što je on počinio ludost u Izraelu, pošto je legao s kćeri Jakovljevom, što se nije smjelo učiniti.
34:8: Onda je Hamor razgovarao s njima, govoreći: “Duša sina moga Šekema čezne za kćeri vašom; molim vas, dajte mu je za ženu!
34:9: I sklapajte brakove s nama: dajte nam kćeri svoje, a uzimajte sebi kćeri naše!
34:10: Tako ćete s nama prebivati i zemlja će biti pred vama: naselite se i trgujte u njoj i u njoj stječite posjede!”
34:11: Zatim je Šekem rekao ocu njenom i braći njenoj: “Dopustite mi da nađem milost u očima vašim i što mi kažete, ja ću dati.
34:12: Koliko god me tražite za miraz i dar, i ja ću vam dati onoliko koliko mi kažete, samo mi dajte djevojku za ženu.”
34:13: Nato su sinovi Jakovljevi prijevarno odgovorili Šekemu i njegovom ocu Hamoru pa su rekli, zato što je oskvrnuo njihovu sestru Dinu,
34:14: i odgovorili im: “Ne možemo tako što učiniti, dati sestru svoju onome koji nije obrezan, jer je to sramota za nas;
34:15: ali ćemo se s vama složiti u ovome: ako budete kao mi, da svaki muški među vama bude obrezan,
34:16: onda ćemo vam davati kćeri svoje, a mi ćemo sebi uzimati vaše kćeri, pa ćemo s vama prebivati i postati jedan narod.
34:17: Ali ako nas nećete poslušati, da se obrežete, mi ćemo onda uzeti kćer svoju i otići.”
34:18: A njihove su se riječi svidjele Hamoru i njegovu sinu Šekemu,
34:19: te mladić nije oklijevao to učiniti, jer mu je kći Jakovljeva bila omiljela; a bio je časniji od svih ukućana oca svoga.
34:20: Tako su Hamor i njegov sin Šekem došli na vrata svoga grada te razgovarali s ljudima grada svoga, govoreći:
34:21: “Ovi su ljudi miroljubivi prema nama; zato im dopustimo da se nasele u ovoj zemlji i trguju u njoj; jer, evo, zemlja je dovoljno prostrana za njih. Hajdemo uzimati kćeri njihove sebi za žene i dajmo im kćeri svoje.
34:22: U tome će se ljudi s nama složiti, da s nama prebivaju i da postanu jedan narod, samo ako svaki muškarac među nama bude obrezan, kao što su oni obrezani.
34:23: Neće li stoka njihova i imetak njihov i svaka životinja njihova biti naša? Samo im dajmo pristanak, pa će s nama prebivati!”
34:24: Tako su svi, koji su izlazili na gradska vrata, poslušali Hamora i njegova sina Šekema, pa je svaki muškarac bio obrezan, svi koji su izlazili na gradska vrata.
34:25: I dogodilo se trećeg dana, dok su oni bili u bolovima, dva su Jakovljeva sina, Šimun i Levi, braća Dinina, uzeli svaki svoj mač te hrabro ušli u grad i pogubili sve muškarce.
34:26: Tako su oštricom mača pogubili Hamora i njegova sina Šekema, pa uzeli Dinu iz kuće Šekemove i otišli.
34:27: Sinovi su Jakovljevi došli među pogubljene te oplijenili grad, jer su oni oskvrnuli sestru njihovu.
34:28: Uzeli su njihove ovce i goveda njihova i magarce njihove, i ono što je bilo u gradu, i ono što je bilo u polju,
34:29: i sve bogatstvo njihovo; onda su zarobili sve njihove malene i žene njihove, te oplijenili i sve što je bilo u kućama.
34:30: Zatim je Jakov rekao Šimunu i Leviju: “Uvalili ste me u nevolju tako da ste učinili da zaudaram među stanovnicima zemlje, među Kanaancima i Perižanima. A pošto imam malo ljudi, oni će se sakupiti protiv mene i pogubiti me; tako ću biti uništen ja i moj dom.”
34:31: Nato su oni odgovorili: “Smije li on postupati sa sestrom našom kao s bludnicom?”