Postanak 37 - KJV

Postanak

Poglavlje 37

Josipov san

37:1
A Jakov se naselio u zemlji gdje je otac njegov bio tuđinac, u zemlji kanaanskoj.
37:2
Ovo je naraštaj Jakovljev. Josip je bio star sedamnaest godina kad je napasao stado s braćom svojom; tada je dječak bio sa sinovima Bilhe i sa sinovima Zilpe, koje su bile žene oca njegova. Tako je Josip ocu svom donosio zao glas o njima.
37:3
A Izrael je volio Josipa više nego svu djecu svoju, jer je bio sin njegove staračke dobi, pa mu je načinio ogrtač raznih boja.
37:4
A kad su braća njegova opazila da otac njihov voli njega više nego svu braću njegovu, zamrzili su ga i nisu mogli s njim miroljubivo razgovarati.
37:5
Zatim je Josip usnio san te ga ispripovjedio braći svojoj, a oni su ga još više zamrzili.
37:6
Tada im je rekao: “Poslušajte, molim vas, ovaj san koji sam usnio!
37:7
Jer, evo, vezali smo snopove u polju i, gle, moj se snop podigao i stajao uspravno, a evo, vaši su snopovi stajali okolo te se klanjali snopu mome.”
37:8
Nato su ga braća njegova upitala: “Hoćeš li ti nad nama kraljevati? Ili hoćeš li imati vlast nad nama?” Onda su ga još više zamrzili zbog snova njegovih i zbog riječi njegovih.
37:9
Zatim je usnio još jedan san te ga ispripovjedio braći svojoj i rekao: “Evo, usnio sam još jedan san i, gle, meni su se klanjali sunce i mjesec i jedanaest zvijezda.”
37:10
Onda je ispripovjedio ocu svom i braći svojoj, a otac ga je njegov ukorio te ga upitao: “Kakav je to san što si usnio? Hoćemo li ja i majka tvoja i braća tvoja doista doći pa ti se do zemlje klanjati?”
37:11
Tada su mu braća njegova zavidjela, ali je otac njegov pazio na tu besjedu.

Josipa prodaju

njegova braća

37:12
Zatim su braća njegova otišla napasati stado oca svoga u Šekem.
37:13
A Izrael je rekao Josipu: “Zar braća tvoja ne napasaju stado u Šekemu? Dođi, pa ću te poslati k njima.” A on mu je odgovorio: “Evo me.”
37:14
Tada mu je rekao: “Idi, molim te, vidi jesu li ti braća dobro i jesu li stada dobro, pa mi donesi vijest.” Tako ga je otpremio iz doline Hebrona, i on je stigao u Šekem.
37:15
Uto ga je pronašao neki čovjek i, gle, lutao je poljem pa ga je čovjek upitao, govoreći: “Što tražiš?”
37:16
A on je odgovorio: “Tražim braću svoju. Reci mi, molim te, gdje napasaju svoja stada?
37:17
Nato je čovjek rekao: “Otišli su odavde, jer sam ih čuo kako govore: ‘Hajdemo u Dotan.’ ” Tako je Josip otišao za braćom svojom i našao ih u Dotanu.
37:18
A kad su ga oni izdaleka opazili, prije nego im se približio, urotili su se protiv njega da ga pogube.
37:19
Tada su rekli jedan drugome: “Evo dolazi onaj sanjar!
37:20
Zato, hajde da ga sada pogubimo i bacimo u nekakvu jamu, pa ćemo reći: ‘Proždrla ga je neka zla zvijer’; onda ćemo vidjeti što će biti od snova njegovih!”
37:21
A Ruben je to čuo pa ga izbavio iz ruku njihovih, i rekao: “Nemojmo ga ubiti!”
37:22
Onda im je Ruben rekao: “Ne prolijevajte krv! Bacite ga u onu jamu što je u pustinji i ne stavljajte ruke na njega!”, da bi ga mogao izbaviti iz ruku njihovih te ga vratiti ocu njegovu.
37:23
I dogodilo se, kad je Josip stigao braći svojoj, da su oni s Josipa svukli ogrtač njegov, ogrtač raznih boja što je bio na njemu,
37:24
pa su ga odnijeli i bacili u jamu; a jama je bila prazna, u njoj nije bilo vode.
37:25
Zatim su sjeli da bi jeli kruh; onda su podigli oči svoje i pogledali i, gle, dolazila je karavana Išmaelaca iz Gileada s devama svojim, noseći mirodije i balzam i smirnu; prevozeći ih dolje u Egipat.
37:26
Tada je Juda rekao braći svojoj: “Kakva je dobit ako pogubimo brata svoga i krv njegovu sakrijemo?
37:27
Hajdemo ga prodati Išmaelcima i neka se ruka naša ne digne na njega, jer je on brat naš, tijelo naše! I braća su bila zadovoljna.
37:28
Uto su ondje prolazili midijanski trgovci; onda su podigli i izvukli Josipa iz jame, te su Josipa prodali Išmaelcima za dvadeset srebrnjaka, a oni su Josipa doveli u Egipat.
37:29
Zatim se Ruben vratio k jami i, gle, Josipa nije bilo u jami; tada je razderao odjeću svoju,
37:30
pa se vratio braći svojoj i rekao: “Nema dječaka; a ja, kamo ću ja otići?”
37:31
A oni su uzeli ogrtač Josipov te zaklali jarića i umočili ogrtač u krv;
37:32
onda su poslali ogrtač raznih boja i donijeli ga ocu svom te rekli: “Ovo smo našli. Prepoznaj sada, je li to ogrtač sina tvog ili nije.”
37:33
A on ga je prepoznao te rekao: “To je ogrtač sina moga! Zla zvijer ga je proždrla! Josip je bez sumnje raskomadan!”
37:34
Tada je Jakov razderao odjeću svoju i stavio kostrijet na bokove svoje i tugovao za sinom svojim mnogo dana.
37:35
Zatim su došli svi sinovi njegovi i sve kćeri njegove tješiti ga, ali se on odbijao utješiti; onda je rekao: “Od tuge ću sići k sinu svome u grob.” Tako ga je otac njegov oplakivao.
37:36
A Midijanci su ga prodali u Egipat Potifaru, časniku faraonovu, zapovjedniku straže.