Postanak

Poglavlje 42

42:1: A kad je Jakov vidio da u Egiptu ima žita, Jakov je rekao sinovima svojim: “Zašto gledate jedan u drugoga?”
42:2: Onda je rekao: “Evo, čuo sam da ima žita u Egiptu. Idite onamo dolje te nam kupite ondje da ostanemo na životu i ne pomremo.”
42:3: Tako je desetero braće Josipove otišlo dolje u Egipat kupiti žito.
42:4: Ali Benjamina, brata Josipova, Jakov nije poslao s braćom njegovom, jer je rekao: “Da ga možda ne snađe zlo.”
42:5: Među onima koji su došli kupiti žito došli su i sinovi Izraelovi, jer je glad bila u zemlji kanaanskoj.
42:6: Tada je Josip bio upravitelj nad zemljom; on je bio onaj koji je prodavao žito svim ljudima na zemlji. Onda su došla braća Josipova i pred njim se poklonila licem svojim do zemlje.
42:7: Uto je Josip opazio braću svoju te ih prepoznao, ali se prema njima pričinio kao da ih ne pozna te im je grubo govorio; onda ih je upitao: “Odakle dolazite?” A oni su odgovorili: “Iz zemlje kanaanske, da kupimo hranu”.
42:8: Tako je Josip prepoznao braću svoju, ali oni njega nisu prepoznali.
42:9: Onda se Josip sjetio snova što ih je o njima usnio te im rekao: “Vi, uhode! Došli ste izvidjeti gdje je zemlja razgoljena.”
42:10: A oni su mu odgovorili: “Ne, gospodaru moj, nego su sluge tvoje došle kupiti hranu.
42:11: Svi smo sinovi jednoga čovjeka; mi smo pošteni ljudi; sluge tvoje nisu uhode.”
42:12: A on im je rekao: “Ne, nego ste došli izvidjeti gdje je zemlja razgoljena.”
42:13: Nato su oni odgovorili: “Sluge su tvoje dvanaestero braće, sinovi jednoga čovjeka, u zemlji kanaanskoj; i, evo, najmlađi je danas s ocem našim, a jednoga nema.”
42:14: Tada im je Josip rekao: “To je što sam vam rekao, govoreći: vi ste uhode!
42:15: Ovako ćete biti ispitani: života mi faraonova, odavde nećete izaći, osim ako vaš najmlađi brat ne dođe ovamo!
42:16: Pošaljite jednog od sebe pa neka dovede brata vašega, a vi ćete ostati u zatvoru, da se ispitaju riječi vaše, je li što istina u vama; inače, života mi faraonova, vi ste zasigurno uhode!”
42:17: Zatim ih je zajedno bacio u pritvor na tri dana.
42:18: A treći im je dan Josip rekao: “Uradite to pa ćete ostati na životu; jer ja se bojim Boga!
42:19: Ako ste pošteni ljudi, neka jedan od braće vaše bude zatočen u kući, u vašem zatvoru; a vi idite, odnesite žito za izgladnjele u vašem domu.
42:20: Ali mi najmlađeg brata svoga dovedite; tako će se riječi vaše potvrditi i nećete poginuti.” I oni su tako postupili.
42:21: Zatim su rekli jedan drugome: “Uistinu smo krivi glede brata svoga, jer smo promatrali patnju duše njegove dok nas je zaklinjao, a mi nismo htjeli čuti; zbog toga nas je tjeskoba ova snašla.”
42:22: Nato im je Ruben odgovorio, govoreći: “Nisam li vam rekao, govoreći: Ne griješite protiv dječaka? A vi niste htjeli slušati. I stoga se, evo, traži krv njegova.”
42:23: A nisu znali da ih Josip razumije, jer im je govorio pomoću tumača.
42:24: Onda se udaljio od njih i zaplakao; pa se k njima vratio i razgovarao s njima; tada je izdvojio Šimuna između njih te ga svezao pred očima njihovim.
42:25: Zatim je Josip zapovjedio da im vreće napune žitom i da svakom vrate novac njegov u vreću, te da im daju namirnice za put. I tako su im učinili.
42:26: Tada su natovarili žito na magarce svoje i otišli odande.
42:27: A kad je na svratištu jedan od njih otvorio vreću svoju da nahrani svog magarca, opazio je novac svoj; jer je, evo, bio odozgo u vreći njegovoj.
42:28: Onda je rekao braći svojoj: “Novac je moj vraćen; a evo ga baš u vreći mojoj!” Tada im je srce stalo te su se prestrašili, govoreći jedan drugome: “Što nam je to Bog učinio?”
42:29: Zatim su stigli k ocu svom Jakovu u zemlju kanaansku te mu ispričali sve što ih je snašlo, govoreći:
42:30: “Čovjek, koji je gospodar one zemlje, grubo nam je govorio i smatrao nas uhodama zemlje.
42:31: A mi smo mu odgovorili: ‘Pošteni smo ljudi; nismo uhode.
42:32: Nas je dvanaestero braće, sinova oca našega; jednoga nema, a najmlađi je ovog dana s ocem našim u zemlji kanaanskoj.’
42:33: Tada nam je čovjek, gospodar zemlje, rekao: ‘Ovako ću saznati da ste pošteni: ostavite kod mene jednog od braće svoje, a vi uzmite hranu za svoje izgladnjele u domu, pa idite.
42:34: Onda mi dovedite svog najmlađeg brata; tako ću znati da niste uhode, nego pošteni ljudi. Tako ću vam osloboditi brata vašega, pa ćete trgovati u zemlji.’ ”
42:35: I dogodilo se, kako su praznili vreće svoje, gle, svakome je u vreći njegovoj bio svežanj novca; kad su oni i otac njihov opazili svežnjeve novca, uplašili su se.
42:36: Tada im je Jakov, otac njihov, rekao: “Oduzeli ste mi djecu moju: Josipa nema i Šimuna nema, a Benjamina hoćete odvesti; sve je ovo protiv mene!”
42:37: Zatim je Ruben rekao ocu svome, govoreći: “Pogubi moja dva sina ako ti ga ne dovedem! Predaj ga u ruke moje i ja ću ti ga vratiti!”
42:38: A on je odgovorio: “Sin moj neće ići dolje s vama, jer je brat njegov mrtav i on je ostao sâm; ako bi ga na putu na koji idete snašlo zlo, tada biste moje sijede vlasi s tugom spustili u grob.