Postanak

Poglavlje 47

47:1: Tada je Josip otišao te izvijestio faraona te rekao: “Moj otac i braća moja i stada njihova i krda njihova sa svime što imaju došli su iz zemlje kanaanske, i evo ih u zemlji gošenskoj.”
47:2: A poveo je neke od svoje braće, i to petoricu ljudi te ih predstavio faraonu.
47:3: Onda je faraon upitao braću njegovu: “Što je vaš zanat?”, a oni su odgovorili faraonu: “Sluge su tvoje pastiri, i mi i očevi naši.”
47:4: Još su rekli faraonu: “Došli smo boraviti u ovu zemlju, jer sluge tvoje nemaju paše za svoja stada, pošto je strašna glad u zemlji kanaanskoj. Stoga te sad molimo, dopusti svojim slugama da prebivaju u zemlji gošenskoj.”
47:5: Nato je faraon odgovorio Josipu govoreći: “Tvoj otac i braća tvoja došli su k tebi;
47:6: zemlja egipatska je pred tobom. U ono najbolje od te zemlje neka otac tvoj i braća prebivaju; neka prebivaju u zemlji gošenskoj. A ako znaš sposobne ljude među njima, tada postavi nadglednike nad mojom stokom.”
47:7: Zatim je Josip doveo svog oca Jakova te ga postavio pred faraona; a Jakov je blagoslovio faraona.
47:8: Tada je faraon upitao Jakova: “Koliko si ti star?”
47:9: A Jakov je odgovorio faraonu: “Dana godina moga proputovanja je stotinu i trideset godina; malo ih je i zli su bili dani godina života mojega, i nisu dostigli dane godina života očeva mojih u danima njihovog proputovanja.”
47:10: Zatim je Jakov blagoslovio faraona i otišao od faraona.
47:11: Tako je Josip smjestio oca svoga i braću svoju i dao im posjed u zemlji egipatskoj, u ono najbolje od te zemlje, u zemlji Ramzesovoj, kako je faraon zapovjedio.
47:12: Onda je Josip opskrbljivao kruhom oca svoga i braću svoju i sve ukućane oca svoga, prema njihovim porodicama.
47:13: Zatim nije bilo kruha u svoj zemlji, jer je glad bila jako strašna, pa je zbog gladi i zemlja egipatska i zemlja kanaanska bila klonula.
47:14: Tada je Josip skupio sav novac što se nalazio u zemlji egipatskoj i u zemlji kanaanskoj za žito koje su kupovali; onda je Josip donio novac u faraonov dom.
47:15: A kad je nestalo novca u zemlji egipatskoj i zemlji kanaanskoj, svi su Egipćani dolazili k Josipu i govorili: “Daj nam kruha! Zašto da pomremo pred tobom, jer je nestalo novca?”
47:16: Nato je Josip odgovorio: “Dajte svoju stoku, pa ću vam ja dati kruha za vašu stoku, kad nestane novca.”
47:17: Tako su oni dovodili Josipu svoju stoku, a Josip im je davao kruha u zamjenu za konje i za stada i za stoku iz krda i za magarce. I one godine ih je hranio kruhom u zamjenu za svu stoku njihovu.
47:18: Kad je ona godina završila, došli su k njemu druge godine te mu rekli: “Nećemo skrivati od svog gospodara da je naš novac potrošen; i naš gospodar ima krda stoka naše. Nije ništa ostalo pred licem našeg gospodara, osim tijela naših i zemlje naše.
47:19: Zašto da pred očima tvojim pomremo i mi i zemlja naša? Kupi i nas i našu zemlju za kruh, pa ćemo mi sa zemljom našom postati sluge faraonove; i daj nam sjemena da ostanemo živi i ne pomremo, da ta zemlja ne opusti.”
47:20: Tako je Josip kupio za faraona svu tu zemlju egipatsku, jer je svaki Egipćanin prodao svoje polje, zato što je glad nadvladala nad njima; tako je zemlja postala faraonova.
47:21: A što se tiče ljudi, njih je preselio u gradove, od jednoga kraja egipatskih granica do drugoga kraja njegovog.
47:22: Jedino nije kupio zemlju svećenika, jer su svećenici imali dio određen od faraona, te su se hranili svojim dijelom što im je faraon dao. Stoga nisu prodavali svoju zemlju.
47:23: Onda je Josip rekao narodu: “Evo, danas sam za faraona kupio vas i vašu zemlju; evo vam sjeme pa ćete zasijati zemlju.
47:24: I dogodit će se kad dođe urod da ćete faraonu dati jednu petinu, a četiri će dijela biti vaša: za sjeme za polja, i za hranu vama i onima koji su vaši ukućani, i za hranu vašim malenima.”
47:25: Nato su oni odgovorili: “Ti si nam spasio živote; neka nađemo milost u očima svoga gospodara, pa ćemo biti sluge faraonove.”
47:26: Tada je Josip ustanovio zakon nad egipatskim zemljom, sve do dana današnjega: faraonu pripada jedna petina, osim zemlje svećenikā koja jedina nije postala faraonova.
47:27: Tako je Izrael prebivao u zemlji egipatskoj, u gošenskom području; onda su tamo stekli imanja i povećali se te se silno umnožili.
47:28: A Jakov je u zemlji egipatskoj poživio sedamnaest godina; tako je Jakovljev pun životni vijek bio sto četrdeset i sedam godina.
47:29: Zatim se približilo vrijeme Izraelu da umre, te je pozvao svoga sina Josipa i rekao mu: “Ako sam sada našao milost u očima tvojim, molim te, stavi ruku svoju pod moje bedro pa postupi ljubazno i iskreno sa mnom: molim te, nemoj me pokopati u Egiptu,
47:30: nego da legnem dolje sa očevima svojim, a ti me prenesi iz Egipta i pokopaj me u njihovu grobnicu!” A on je rekao: “Postupit ću kako si rekao.”
47:31: Tada je rekao: “Zakuni mi se!” I on mu se zakleo. Onda se Izrael poklonio na uzglavlju postelje.