Psalm 109

109:1: Nemoj šutjeti, Bože hvale moje!
109:2: Jer su usta opakoga i usta prijevarnoga na mene otvorena, govorili su protiv mene lažljivim jezikom.
109:3: I okružili su me riječima mržnje i zaratili protiv mene bez razloga.
109:4: Za ljubav moju oni su mi protivnici, ali ja se predajem molitvi.
109:5: I uzvratili su mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju.
109:6: Postavi nad njim opakoga i neka mu Sotona stane s desne njegove!
109:7: Kad mu se bude sudilo, neka bude osuđen i neka molitva njegova postane grijeh!
109:8: Neka dana njegovih bude malo, neka drugi preuzme službu njegovu!
109:9: Neka djeca njegova budu siročad, a žena njegova udovica!
109:10: Neka mu se djeca neprestano skitaju i prose, i neka traže kruha iz svojih opustošenih mjesta!
109:11: Neka mu otimač ugrabi sve što ima, i neka tuđinci oplijene njegov trud!
109:12: Neka ne bude nikog da mu pruži milosrđe, i neka nitko ne bude naklonjen siročadi njegovoj!
109:13: Neka potomstvo njegovo bude zatrto, i u sljedećem naraštaju, neka ime njegovo bude izbrisano!
109:14: Neka se nepravda očeva njegovih spomene kod GOPODA, i neka se grijeh majke njegove ne izbriše!
109:15: Neka budu neprestano pred GOSPODOM, da im zatre spomen sa zemlje!
109:16: Zato što se nije sjetio iskazivati milosrđe, nego je progonio siromaha i potrebita čovjeka, da bi pogubio slomljenog u srcu.
109:17: Kako je prokletstvo volio, tako neka ga stigne; kako nije uživao u blagoslovu, tako neka bude daleko od njega!
109:18: Kako se odijevao prokletstvom kao odjećom svojom, tako neka mu kao voda uđe u utrobu i kao ulje u kosti njegove!
109:19: Neka mu bude kao odjeća što ga pokriva i kao pojas kojim se neprestano opasuje!
109:20: Neka to bude nagrada mojim protivnicima od GOSPODA, i onima koji zlo govore protiv duše moje!
109:21: A ti čini za mene, Bože, Gospodine, radi imena svoga! Jer je milosrđe tvoje dobro, izbavi me!
109:22: Jer sam siromašan i potrebit, i srce je moje ranjeno u meni.
109:23: Nestajem kao sjena kad se naginje, bacan sam gore dolje kao skakavac.
109:24: Koljena su mi slaba od posta, i tijelo mi je mršavo bez debljine.
109:25: I ja sam im postao ruglom; kad su me ugledali, mahali su glavama svojim.
109:26: Pomozi mi, GOSPODE, Bože moj; spasi me po milosrđu svome,
109:27: da bi znali da je ovo ruka tvoja, da si ti, GOSPODE, to učinio!
109:28: Neka oni proklinju, ali ti blagoslivljaj! Kad se dignu, neka budu posramljeni; a sluga tvoj neka se raduje!
109:29: Neka se protivnici moji sramotom zaodjenu, i neka se zbunjenošću svojom kao ogrtačem pokriju!
109:30: Silno ću hvaliti GOSPODA ustima svojim, i hvalit ću ga usred mnoštva.
109:31: Jer će stajati s desne siromahu da ga spasi od onih što mu dušu osuđuju.