Job

Poglavlje 13

Job nastavlja besjedu

13:1

Evo, oči su moje sve to vidjele, uho je moje to čulo i razumjelo.

13:2

Što vi znate, to isto i ja znam, ja nisam od vas gori.

13:3

Zasigurno bih ja Svesilnome progovorio, i želim se s Bogom raspravljati.

13:4

No vi ste kovači laži, svi ste vi liječnici bezvrijedni!

13:5

O, da biste barem znali šutjeti pa bi to bila mudrost vaša!

13:6

Sada poslušajte razloge moje, i saslušajte iskaze usana mojih.

13:7

Hoćete li za Boga opako govoriti? Zar ćete za njega govoriti prijevarno?

13:8

Hoćete li uvažiti osobnost njegovu? Zar ćete se za Boga nadmetati?

13:9

Bi li dobro bilo da vas on ispita? Ili kao što neki čovjek izruga drugoga, zar da ga vi tako izrugate?

13:10

Zasigurno bi vas ukorio kad biste vi potajno uvažili neke osobe.

13:11

Zar vas veličanstvo njegovo ne bi uplašilo? I zar vas strava njegova ne bi spopala?

13:12

Spomeni su vaši nalik na pepeo, tijela su vaša tijela od gline.

13:13

Ušutite, dajte mi da ja govorim, pa neka me snađe što god hoće.

13:14

Zar da meso svoje kidam zubima svojim? Zar da život svoj stavljam u svoje ruke?

13:15

Premda me i pogubi, još ću se u njega pouzdati; no svoje ću vlastite puteve pred njim zadržati.

13:16

Neka on bude i moje spasenje jer licemjer pred njega neće doći.

13:17

Pomno saslušajte besjedu moju, i objavu moju ušima svojim.

13:18

Gle sada, pripremio sam parnicu svoju, ja znam da ću biti opravdan.

13:19

Tko je taj koji se sa mnom hoće parničiti? Za sada, ako li zadržim jezik svoj, predat ću duh.

13:20

Samo mi dvoje nemoj napraviti; onda se neću od lica tvoga skrivati.

13:21

Povući ruku svoju daleko od mene i neka me strava tvoja ne straši.

13:22

Tada me zazovi, i ja ću odgovarati; ili daj da ja govorim, a ti da mi odgovaraš.

13:23

Koliko je nepravda mojih i grijeha? Obznani mi prijestupe i grijeh moj.

13:24

Zašto lice svoje sakrivaš, i držiš me za svog neprijatelja?

13:25

Hoćeš li slomiti list gonjen amo tamo? I zar ćeš suhu strnjiku progoniti?

13:26

Jer ti pišeš gorčine protiv mene i teretiš me nepravdama mladosti moje.

13:27

Stavljaš i noge moje u klade i podrobno gledaš na sve staze moje; ti ostavljaš tragove za petama mojih nogu.

13:28

A on, kao truljevina se raspada, kao odjeća što je moljci izjedaju.

---