Job

Poglavlje 19

Job odgovara

19:1

Tada je Job progovorio i rekao:

19:2

“Dokle ćete dušu moju mučiti i riječima me razdirati?

19:3

Ovo je već deseti put da ste me pogrdili; zar vas nije stid što preda mnom činite čudake od sebe.

19:4

I ako sam zaista pogriješio, moja pogreška na meni ostaje.

19:5

Ako biste doista uzveličali sebe protiv mene i dokazali protiv mene sramotu moju,

19:6

sada znajte da me je Bog oborio i svojom me mrežom obavio.

19:7

Gle, vičem zbog krivde, ali nitko me ne čuje; vičem glasno, ali osude nema.

19:8

Zagradio mi je put da ne mogu proći i na staze moje tamu postavio.

19:9

Slavu je moju sa mene skinuo i s glave moje krunu je uzeo.

19:10

Sa svih strana uništio me je, i nestajem; i nadu mi je kao stablo iščupao.

19:11

I raspalio je gnjev svoj na mene i ubraja me kao jednog od neprijatelja svojih.

19:12

Čete su njegove stigle zajedno, i podigle su put svoj protiv mene, te se utaborile oko šatora mojega.

19:13

Udaljio je braću moju daleko od mene i poznanici su se moji otuđili od mene.

19:14

Nestalo je rođaka mojih i bliski su me prijatelji moji zaboravili.

19:15

Oni koji stanuju u domu mome i sluškinje moje drže me kao tuđinca; stranac sam u njihovim očima.

19:16

Zvao sam slugu svoga, a on mi nije dao odgovora; ustima sam ga svojim zaklinjao.

19:17

Dah je moj postao stran ženi mojoj, premda sam se zaklinjao radi sinova svoga vlastitog tijela.

19:18

Da, i mladi su me prezreli; ustao sam, a oni su protiv mene govorili.

19:19

Svi moji bliski prijatelji gnušaju se mene i oni koje volim protiv mene su se okrenuli.

19:20

Kosti mi se lijepe za kožu moju i tijelo moje, i preživljavam s kožom oko zuba svojih.

19:21

Smilujte mi se, smilujte mi se, vi prijatelji moji, jer me je ruka Božja dotakla.

19:22

Zašto me progonite kao Bog, i zar se niste nasitili mesa moga?

19:23

O, da bi se riječi moje zapisale! O da bi se u knjigu urezale;

19:24

da bi se željeznom pisaljkom i olovom u stijenu urezale!

19:25

Jer znam da moj otkupitelj živi i da će u narednim danima nad zemljom ustati.

19:26

I premda nakon što mi kožu ovog tijela crvi unište, ipak ću u tijelu svome Boga vidjeti.

19:27

Njega ću ja gledati za sebe, i oči moje vidjet će, a ne druge: premda su se bubrezi moji u meni iscrpili.

19:28

No trebate reći: ‘Zašto ga progonimo pošto se korijen slučaja nalazi u meni?’

19:29

Od mača se bojte: jer gnjev donosi kazne mačem da biste spoznali da ima suda!”

---