Psalam 102

Molitva potlačenoga, kad je savladan

nevoljom te izlio svoju jadikovku pred GOSPODOM.

102:1

Čuj molitvu moju, GOSPODE, i neka vapaj moj dođe k tebi!

102:2

Ne skrivaj lice svoje od mene u dan kad sam u nevolji. Prigni uho svoje k meni; u dan kad te prizovem, brzo me usliši!

102:3

Jer su moji dani nestali poput dima, i kosti su moje izgorjele poput ognjišta.

102:4

Srce mi je udareno, i sasušilo se poput trave, tako da kruh svoj zaboravljam jesti.

102:5

Od glasa uzdisaja moga kosti su mi uz kožu prionule.

102:6

Sličan sam pelikanu u pustinji, postao sam sova u divljini.

102:7

Bdijem i osamljen sam kao vrabac na krovu.

102:8

Neprijatelji me moji pogrđuju cijeli dan, i oni što bjesne na mene kunu se protiv mene.

102:9

Jer sam pepeo jeo kao kruh i miješao piće svoje sa suzama

102:10

zbog srdžbe tvoje i gnjeva tvoga; jer ti si me podigao i oborio.

102:11

Dani su moji poput sjene što se naginje, a ja sam se sasušio poput trave.

102:12

Ali ti, GOSPODE, ostaješ zauvijek i spomen na tebe kroz sve naraštaje.

102:13

Ti ćeš ustati i smilovati se Sionu, jer je vrijeme da mu iskažeš naklonost; da, određen je čas došao.

102:14

Jer slugama je tvojim ugodno kamenje njegovo i iskazuju naklonost prahu njegovom.

102:15

Tako će se pogani bojati imena GOSPODNJEG, a svi kraljevi zemaljski slave tvoje.

102:16

Kad GOSPOD sagradi Sion, pojavit će se u slavi svojoj.

102:17

Obazret će se na molitvu oskudnih i neće prezreti molitvu njihovu.

102:18

Ovo će se zapisati za budući naraštaj, i narod koji će biti stvoren hvalit će GOSPODA.

102:19

Jer on je pogledao s visine Svetišta svojega, s neba je GOSPOD promotrio zemlju

102:20

da čuje stenjanje sužnjeva, da odriješi one koji su za smrt određeni,

102:21

da objavi ime GOSPODNJE na Sionu i hvalu svoju u Jeruzalemu,

102:22

kad se skupe zajedno narodi i kraljevstva da služe GOSPODU.

102:23

Oslabio je na putu snagu moju, skratio mi je dane.

102:24

Rekao sam: “Bože moj, nemoj me uzeti usred dana mojih! Tvoje su godine kroz sve naraštaje.

102:25

Odavna si utemeljio zemlju i nebesa su djelo ruku tvojih.

102:26

Oni će propasti, a ti ćeš ostati; da, sve će to ostarjeti poput odjeće, promijenit ćeš ih kao ruho i bit će izmijenjeni.

102:27

A ti si isti i godine tvoje neće imati kraja.

102:28

Djeca slugu tvojih ostat će, i sjeme će se njihovo učvrstiti pred tobom.”

---