Psalam 57

Zborovođi. Altaškait. Miktam Davidov. Kad je pred Šaulom pobjegao u špilju.

57:1

Smiluj mi se, Bože, smiluj mi se, jer se duša moja u tebe pouzdaje; da, u sjeni krila tvojih načinit ću sebi utočište, dok te nesreće ne prođu.

57:2

Zavapit ću Bogu Svevišnjemu, Bogu koji sve čini za mene.

57:3

On će s neba poslati i spasiti me od poruge onoga koji me hoće progutati. Sela. Bog će poslati milosrđe svoje i istinu svoju!

57:4

Duša je moja među lavovima; ležim među onima koji su zapaljeni, među sinovima ljudskim kojima su zubi koplja i strijele, a jezik im oštar mač.

57:5

Budi uzvišen, Bože, iznad nebesa, neka slava tvoja bude nad svom zemljom!

57:6

Pripremili su mrežu koracima mojim, duša je moja pognuta; iskopali su jamu preda mnom, u koju su sami pali usred nje. Sela.

57:7

Srce je moje očvrsnulo, Bože, srce je moje očvrsnulo; ja ću pjevati i davati slavu!

57:8

Probudi se, slavo moja; probudi se psaltire i harfo! Ja ću se probuditi rano.

57:9

Slavit ću te, Gospodine, među ljudima; pjevat ću tebi među narodima.

57:10

Jer milosrđe je tvoje do nebesa veliko, i istina tvoja do oblaka.

57:11

Budi uzvišen, Bože, iznad nebesa; neka slava tvoja bude nad svom zemljom!

---