Ruta

Poglavlje 2

Ruta susreće Boaza

2:1

A Noemi je imala rođaka po mužu, čovjeka jako imućna, iz porodice Elimelekove, a ime mu je bilo Boaz.

2:2

Tada je Ruta Moapka rekla Noemi: “Dopusti mi da sada odem u polje i pabirčim klasje za onim u čijim očima nađem milost.” A ona joj je rekla: “Idi, kćeri moja!”

2:3

I ona je otišla te došla u polje te počela pabirčiti za žeteocima. A slučajnost ju je dovela na dio polja koje je pripadalo Boazu, koji je bio iz roda Elimelekova.

2:4

I gle, došao je Boaz iz Betlehema i rekao žeteocima: “GOSPOD bio s vama!” A oni su mu odgovorili: “GOSPOD te blagoslovio!”

2:5

Nato je Boaz upitao svoga slugu koji je bio postavljen nad žeteocima: “Čija je ovo djevojka?”

2:6

A sluga koji je bio postavljen nad žeteocima odgovorio je i rekao: “Ovo je djevojka Moapka što se vratila s Noemi iz zemlje Moapske.

2:7

I ona što je rekla: ‘Molim te, dopusti mi pabirčiti i sakupljati između snopova za žeteocima?’ Tako je došla i ostala od jutra sve dosad; samo se kratko zadržala u kući.”

2:8

Tada je Boaz rekao Ruti: “Čuješ li, kćeri moja, zar ne? Ne idi pabirčiti u drugo polje ni ne odlazi odavde nego ostani ovdje blizu uz moje djevojke.

2:9

Neka oči tvoje budu na polju kojeg oni žanju pa idi za njima. Nisam li naredio mladićima da te ne diraju? A kad ožedniš, idi k posudama i pij što mladići zahvate.”

2:10

Nato je ona pala na lice svoje te se poklonila do zemlje i rekla mu: “Zašto sam našla milost u očima tvojim da si me zapazio budući da sam ja tuđinka?”

2:11

A Boaz joj je odgovorio i rekao: “Potpuno sam upoznat o svemu što si učinila za svoju svekrvu nakon smrti svoga muža; i kako si ostavila oca svoga i majku svoju i svoju rodnu zemlju te došla k narodu kojega dosada nisi poznavala.

2:12

Neka ti GOSPOD uzvrati za tvoje djelo i neka ti bude podarena potpuna nagrada od GOSPODA, Boga Izraelova, pod čija si došla krila da se pouzdaš!”

2:13

Nato je ona rekla: “Neka nađem naklonost u tvojim očima, gospodaru moj, jer si me utješio i jer si prijateljski govorio sluškinji svojoj, premda ja i nisam kao jedna od tvojih sluškinja.”

2:14

Tada joj je Boaz rekao: “Za vrijeme ručka dođi ovamo i jedi od ovog kruha i umoči svoj zalogaj u ocat!” I ona je sjela pokraj žetelaca, a on joj je pružio pržena zrnja te je jela i nasitila se pa otišla.

2:15

I kad je ustala pabirčiti, Boaz je zapovjedio svojim mladićima govoreći: “Dopustite joj pabirčiti i između snopova i nemojte je koriti.

2:16

I neka vam namjerno ponešto ispada iz šaka i ostavljajte joj da može pabirčiti i nemojte je koriti!”

2:17

Tako je pabirčila poljem sve do večeri, pa je ovršila ono što je napabirčila: i bilo je to otprilike jedna efa ječma.

2:18

I ona je to uzela i otišla u grad, a njena svekrva je vidjela što je napabirčila. Tada je ona izvadila i dala njoj što joj je ostalo nakon što se nasitila.

2:19

Zatim joj je svekrva rekla: “Gdje si pabirčila danas? Gdje si radila? Neka je blagoslovljen onaj koji te je zapazio!” Zatim je ona objasnila svojoj svekrvi kod koga je radila te je rekla: “Čovjeku kod koga sam danas radila ime je Boaz.”

2:20

Zatim je Noemi rekla svojoj snasi: “Blagoslovljen neka bude od GOSPODA onaj koji ne uskraćuje samilost svoju ni živima ni mrtvima!” A Noemi joj je rekla: “Taj je čovjek bliski rođak; jedan od naših najbližih.”

2:21

Zatim je Ruta Moapka rekla: “Još mi je rekao: ‘Drži se blizu mojih mladića sve dok ne završe sa svom žetvom mojom!’ ”

2:22

Nato je Noemi rekla svojoj snasi Ruti: “Dobro je, kćeri moja, što ideš s njegovim djevojkama da na nekom drugom polju ne sretnu tebe.”

2:23

Tako se držala blizu Boazovih djevojaka i pabirčila sve do svršetka žetve ječma i žetve pšenice. I živjela je kod svekrve svoje.

---