Zaharija

Poglavlje 11

11:1: Otvori vrata svoja, Libanone, da ti oganj proždere cedrove!
11:2: Jauči, jelo, jer je pao cedar, zato što su moćnici opustošeni. Jaučite, hrastovi bašanski, jer je posječena šuma beračka.
11:3: Dolazi glas jauka pastira, jer je slava njihova srušena; i glas ričućeg lavića, jer je srušena oholost jordanska.
11:4: Ovako govori GOSPOD, Bog moj: “Pasi stado za klanje,
11:5: koje kolju oni koji ih posjeduju i drže za sebe da nisu krivi, a oni koji ih prodaju, govore: ‘Blagoslovljen neka bude GOSPOD, jer sam se obogatio!’ A pastiri njihovi nisu se sažalili nad njima.
11:6: Jer ni ja se više neću sažaliti nad stanovnicima te zemlje” govori GOSPOD, “nego, evo, predajem svakoga u ruke bližnjega njegova i u ruke kralja njegova; i oni će udariti zemlju, a ja ih neću izbaviti iz ruku njihovih.”
11:7: I napasat ću stado za klanje, baš tebe, siromahu iz stada. I uzeo sam si dva štapa: jedan sam nazvao Krasota, a drugi sam nazvao Sveza. I napasao sam stado.
11:8: I u jednom mjesecu zatro sam tri pastira, i duši mojoj oni su omrznuli, a i duša njihova meni se je zgadila.
11:9: Tada sam rekao: “Neću vas više napasati! Koja mora uginuti, neka ugine: i ona koja mora biti istrijebljena, neka bude istrijebljena. A koje ostanu, neka jedna drugoj meso prožderu!”
11:10: Tada sam uzeo svoj štap, baš Krasotu i rasjekao sam ga da raskinem Savez svoj koji sam sklopio sa svim narodima.
11:11: I on se raskinuo u taj dan, i tako je siromah iz stada koji je čekao na mene spoznao da je to bila riječ GOSPODNJA.
11:12: Nato sam im rekao: “Ako vam je to dobro, dajte mi plaću moju; a ako nije, nemojte.” Tako su mi oni odmjerili plaću: trideset srebrnjaka.
11:13: Tada mi je GOSPOD rekao: “Baci je lončaru, tu lijepu cijenu kojom su me procijenili!” Zatim sam uzeo trideset srebrnjaka i bacio ih za lončara u Dom GOSPODNJI.
11:14: Onda sam rasjekao i svoj drugi štap, baš Sveze, da raskinem bratstvo između Jude i Izraela.
11:15: Zatim mi je GOSPOD rekao: “Uzmi još i opremu ludog pastira.
11:16: Jer, evo, ja ću podići jednoga pastira u ovoj zemlji, koji neće pohoditi one koji budu zatrti, ni neće tražiti mlade, ni slomljene neće liječiti, ni one što stoje neće hraniti, nego će jesti meso od pretilih i papke im otkidati.
11:17: Jao idolatrijskom pastiru koji stado ostavlja! Neka mu mač bude nad mišicom i nad desnim okom njegovim! Mišica će se njegova sasvim sasušiti, a desno oko njegovo potpuno će potamniti!”