Postanak

Poglavlje 34

Oskvrnuće Dine

34:1

Zatim je Dina, kći Leina, koju je rodila Jakovu, izašla pogledati kćeri one zemlje.

34:2

A kad ju je opazio Šekem, sin Hamora Hivijca, knez zemlje, uzeo ju je i s njom legao, te ju oskvrnuo.

34:3

Onda je duša njegova prionula uz Dinu, kćer Jakovljevu, pa je djevojku zavolio i ljubazno s djevojkom razgovarao.

34:4

Zatim je Šekem razgovarao s ocem svojim Hamorom, govoreći: “Ovu mi djevojku uzmi za ženu!”

34:5

A Jakov je čuo da je on oskvrnuo kćer njegovu Dinu, a tada su sinovi njegovi bili na polju sa stokom njegovom, i Jakov je šutio dok oni nisu došli.

34:6

Tada je Hamor, otac Šekemov, otišao k Jakovu da s njim razgovara.

34:7

A sinovi su Jakovljevi došli s polja, kada su to čuli; i ti ljudi su bili ražalošćeni i jako gnjevni, zato što je on počinio ludost u Izraelu, pošto je legao s kćeri Jakovljevom, što se nije smjelo učiniti.

34:8

Onda je Hamor razgovarao s njima, govoreći: “Duša sina moga Šekema čezne za kćeri vašom; molim vas, dajte mu je za ženu!

34:9

I sklapajte brakove s nama: dajte nam kćeri svoje, a uzimajte sebi kćeri naše!

34:10

Tako ćete s nama prebivati i zemlja će biti pred vama: naselite se i trgujte u njoj i u njoj stječite posjede!”

34:11

Zatim je Šekem rekao ocu njenom i braći njenoj: “Dopustite mi da nađem milost u očima vašim i što mi kažete, ja ću dati.

34:12

Koliko god me tražite za miraz i dar, i ja ću vam dati onoliko koliko mi kažete, samo mi dajte djevojku za ženu.”

34:13

Nato su sinovi Jakovljevi prijevarno odgovorili Šekemu i njegovom ocu Hamoru pa su rekli, zato što je oskvrnuo njihovu sestru Dinu,

34:14

i odgovorili im: “Ne možemo tako što učiniti, dati sestru svoju onome koji nije obrezan, jer je to sramota za nas;

34:15

ali ćemo se s vama složiti u ovome: ako budete kao mi, da svaki muški među vama bude obrezan,

34:16

onda ćemo vam davati kćeri svoje, a mi ćemo sebi uzimati vaše kćeri, pa ćemo s vama prebivati i postati jedan narod.

34:17

Ali ako nas nećete poslušati, da se obrežete, mi ćemo onda uzeti kćer svoju i otići.”

34:18

A njihove su se riječi svidjele Hamoru i njegovu sinu Šekemu,

34:19

te mladić nije oklijevao to učiniti, jer mu je kći Jakovljeva bila omiljela; a bio je časniji od svih ukućana oca svoga.

34:20

Tako su Hamor i njegov sin Šekem došli na vrata svoga grada te razgovarali s ljudima grada svoga, govoreći:

34:21

“Ovi su ljudi miroljubivi prema nama; zato im dopustimo da se nasele u ovoj zemlji i trguju u njoj; jer, evo, zemlja je dovoljno prostrana za njih. Hajdemo uzimati kćeri njihove sebi za žene i dajmo im kćeri svoje.

34:22

U tome će se ljudi s nama složiti, da s nama prebivaju i da postanu jedan narod, samo ako svaki muškarac među nama bude obrezan, kao što su oni obrezani.

34:23

Neće li stoka njihova i imetak njihov i svaka životinja njihova biti naša? Samo im dajmo pristanak, pa će s nama prebivati!”

34:24

Tako su svi, koji su izlazili na gradska vrata, poslušali Hamora i njegova sina Šekema, pa je svaki muškarac bio obrezan, svi koji su izlazili na gradska vrata.

34:25

I dogodilo se trećeg dana, dok su oni bili u bolovima, dva su Jakovljeva sina, Šimun i Levi, braća Dinina, uzeli svaki svoj mač te hrabro ušli u grad i pogubili sve muškarce.

34:26

Tako su oštricom mača pogubili Hamora i njegova sina Šekema, pa uzeli Dinu iz kuće Šekemove i otišli.

34:27

Sinovi su Jakovljevi došli među pogubljene te oplijenili grad, jer su oni oskvrnuli sestru njihovu.

34:28

Uzeli su njihove ovce i goveda njihova i magarce njihove, i ono što je bilo u gradu, i ono što je bilo u polju,

34:29

i sve bogatstvo njihovo; onda su zarobili sve njihove malene i žene njihove, te oplijenili i sve što je bilo u kućama.

34:30

Zatim je Jakov rekao Šimunu i Leviju: “Uvalili ste me u nevolju tako da ste učinili da zaudaram među stanovnicima zemlje, među Kanaancima i Perižanima. A pošto imam malo ljudi, oni će se sakupiti protiv mene i pogubiti me; tako ću biti uništen ja i moj dom.”

34:31

Nato su oni odgovorili: “Smije li on postupati sa sestrom našom kao s bludnicom?”