Postanak

Poglavlje 42

Josipova braća idu u Egipat

42:1

A kad je Jakov vidio da u Egiptu ima žita, Jakov je rekao sinovima svojim: “Zašto gledate jedan u drugoga?”

42:2

Onda je rekao: “Evo, čuo sam da ima žita u Egiptu. Idite onamo dolje te nam kupite ondje da ostanemo na životu i ne pomremo.”

42:3

Tako je desetero braće Josipove otišlo dolje u Egipat kupiti žito.

42:4

Ali Benjamina, brata Josipova, Jakov nije poslao s braćom njegovom, jer je rekao: “Da ga možda ne snađe zlo.”

42:5

Među onima koji su došli kupiti žito došli su i sinovi Izraelovi, jer je glad bila u zemlji kanaanskoj.

42:6

Tada je Josip bio upravitelj nad zemljom; on je bio onaj koji je prodavao žito svim ljudima na zemlji. Onda su došla braća Josipova i pred njim se poklonila licem svojim do zemlje.

42:7

Uto je Josip opazio braću svoju te ih prepoznao, ali se prema njima pričinio kao da ih ne pozna te im je grubo govorio; onda ih je upitao: “Odakle dolazite?” A oni su odgovorili: “Iz zemlje kanaanske, da kupimo hranu”.

42:8

Tako je Josip prepoznao braću svoju, ali oni njega nisu prepoznali.

42:9

Onda se Josip sjetio snova što ih je o njima usnio te im rekao: “Vi, uhode! Došli ste izvidjeti gdje je zemlja razgoljena.”

42:10

A oni su mu odgovorili: “Ne, gospodaru moj, nego su sluge tvoje došle kupiti hranu.

42:11

Svi smo sinovi jednoga čovjeka; mi smo pošteni ljudi; sluge tvoje nisu uhode.”

42:12

A on im je rekao: “Ne, nego ste došli izvidjeti gdje je zemlja razgoljena.”

42:13

Nato su oni odgovorili: “Sluge su tvoje dvanaestero braće, sinovi jednoga čovjeka, u zemlji kanaanskoj; i, evo, najmlađi je danas s ocem našim, a jednoga nema.”

42:14

Tada im je Josip rekao: “To je što sam vam rekao, govoreći: vi ste uhode!

42:15

Ovako ćete biti ispitani: života mi faraonova, odavde nećete izaći, osim ako vaš najmlađi brat ne dođe ovamo!

42:16

Pošaljite jednog od sebe pa neka dovede brata vašega, a vi ćete ostati u zatvoru, da se ispitaju riječi vaše, je li što istina u vama; inače, života mi faraonova, vi ste zasigurno uhode!”

42:17

Zatim ih je zajedno bacio u pritvor na tri dana.

42:18

A treći im je dan Josip rekao: “Uradite to pa ćete ostati na životu; jer ja se bojim Boga!

42:19

Ako ste pošteni ljudi, neka jedan od braće vaše bude zatočen u kući, u vašem zatvoru; a vi idite, odnesite žito za izgladnjele u vašem domu.

42:20

Ali mi najmlađeg brata svoga dovedite; tako će se riječi vaše potvrditi i nećete poginuti.” I oni su tako postupili.

42:21

Zatim su rekli jedan drugome: “Uistinu smo krivi glede brata svoga, jer smo promatrali patnju duše njegove dok nas je zaklinjao, a mi nismo htjeli čuti; zbog toga nas je tjeskoba ova snašla.”

42:22

Nato im je Ruben odgovorio, govoreći: “Nisam li vam rekao, govoreći: Ne griješite protiv dječaka? A vi niste htjeli slušati. I stoga se, evo, traži krv njegova.”

42:23

A nisu znali da ih Josip razumije, jer im je govorio pomoću tumača.

42:24

Onda se udaljio od njih i zaplakao; pa se k njima vratio i razgovarao s njima; tada je izdvojio Šimuna između njih te ga svezao pred očima njihovim.

42:25

Zatim je Josip zapovjedio da im vreće napune žitom i da svakom vrate novac njegov u vreću, te da im daju namirnice za put. I tako su im učinili.

42:26

Tada su natovarili žito na magarce svoje i otišli odande.

42:27

A kad je na svratištu jedan od njih otvorio vreću svoju da nahrani svog magarca, opazio je novac svoj; jer je, evo, bio odozgo u vreći njegovoj.

42:28

Onda je rekao braći svojoj: “Novac je moj vraćen; a evo ga baš u vreći mojoj!” Tada im je srce stalo te su se prestrašili, govoreći jedan drugome: “Što nam je to Bog učinio?”

42:29

Zatim su stigli k ocu svom Jakovu u zemlju kanaansku te mu ispričali sve što ih je snašlo, govoreći:

42:30

“Čovjek, koji je gospodar one zemlje, grubo nam je govorio i smatrao nas uhodama zemlje.

42:31

A mi smo mu odgovorili: ‘Pošteni smo ljudi; nismo uhode.

42:32

Nas je dvanaestero braće, sinova oca našega; jednoga nema, a najmlađi je ovog dana s ocem našim u zemlji kanaanskoj.’

42:33

Tada nam je čovjek, gospodar zemlje, rekao: ‘Ovako ću saznati da ste pošteni: ostavite kod mene jednog od braće svoje, a vi uzmite hranu za svoje izgladnjele u domu, pa idite.

42:34

Onda mi dovedite svog najmlađeg brata; tako ću znati da niste uhode, nego pošteni ljudi. Tako ću vam osloboditi brata vašega, pa ćete trgovati u zemlji.’ ”

42:35

I dogodilo se, kako su praznili vreće svoje, gle, svakome je u vreći njegovoj bio svežanj novca; kad su oni i otac njihov opazili svežnjeve novca, uplašili su se.

42:36

Tada im je Jakov, otac njihov, rekao: “Oduzeli ste mi djecu moju: Josipa nema i Šimuna nema, a Benjamina hoćete odvesti; sve je ovo protiv mene!”

42:37

Zatim je Ruben rekao ocu svome, govoreći: “Pogubi moja dva sina ako ti ga ne dovedem! Predaj ga u ruke moje i ja ću ti ga vratiti!”

42:38

A on je odgovorio: “Sin moj neće ići dolje s vama, jer je brat njegov mrtav i on je ostao sâm; ako bi ga na putu na koji idete snašlo zlo, tada biste moje sijede vlasi s tugom spustili u grob.