Izlazak

Poglavlje 1

Izrael se množi u Egiptu

1:1

A ovo su imena sinova Izraelovih koji su došli u Egipat, svaki sa svojim ukućanima došao je s Jakovom:

1:2

Ruben, Šimun, Levi i Juda;

1:3

Isakar, Zebulun i Benjamin,

1:4

Dan i Naftali, Gad i Ašer.

1:5

Tako je osoba koje su izašle iz bokova Jakovljevih bilo u svemu sedamdeset osoba, jer je Josip već bio u Egiptu.

1:6

Zatim je Josip umro, i sva braća njegova i sav onaj naraštaj.

1:7

A sinovi Izraelovi bili su plodni i obilno se povećavali i namnožili te postali neizmjerno moćni; tako se zemlja njima napunila.

Faraon tlači Izraela

1:8

Tada se nad Egiptom podigao novi kralj koji nije poznavao Josipa,

1:9

pa je narodu svome rekao: “Evo, sinovi su Izraelovi narod brojniji i moćniji od nas!

1:10

Hajde da s njima mudro postupamo da se više ne množe te da se, kada se dogodi kakav rat, ne pridruže našim neprijateljima i da se ne bore protiv nas i tako ne odu iz zemlje.”

1:11

Stoga su nad njima postavili nadzornike da ih muče bremenima, pa su za faraona gradili gradove riznice: Pitom i Raamzes.

1:12

Ali što su ih više mučili, oni su se više množili i širili; onda su se ojadili zbog sinova Izraelovih.

1:13

Tako su Egipćani surovo tjerali sinove Izraelove da im služe,

1:14

i život su im zagorčavali teškim ropstvom da rade sa žbukom i opekom te svakovrsne poljske poslove, surovo su ih tjerali da im služe kod svakog njihovog posla.

1:15

Zatim je egipatski kralj razgovarao s hebrejskim babicama, od kojih je jednoj bilo ime Šifra, a drugoj je bilo ime Pua,

1:16

i rekao: “Kada porađate Hebrejke te ih vidite na stolicama: ako to bude sin, onda ga ubijte; ali ako to bude kćer, tada neka živi!”

1:17

Ali su se babice bojale Boga i nisu postupale kako im je zapovjedio kralj egipatski, nego su mušku djecu ostavljale živu.

1:18

Onda je kralj egipatski pozvao babice i upitao ih: “Zašto ste tako radile i ostavljale mušku djecu živu?”

1:19

A babice su odgovorile faraonu: “Zato što Hebrejke nisu kao Egipćanke; pošto su one vitalne te rode prije nego babice dođu k njima.”

1:20

Stoga je Bog babicama dobro činio; tako se narod množio i postao jako moćan.

1:21

I dogodilo se, zato što su se babice bojale Boga, da im je on napravio domove.

1:22

Zatim je faraon naložio svem narodu svojemu govoreći: “Svakog sina koji se rodi bacite u rijeku, a svaku kćer ostavite živu!”