Psalam 88

Pjesma. Psalam za sinove Korahove. Zborovođi na Mahalat Leanotu, Mashil Hemana Ezrahita.

88:1

GOSPODE, Bože spasenja moga, danju i noću pred tobom sam vapio.

88:2

Neka molitva moja pred tebe stigne, prikloni uho svoje vapaju mome!

88:3

Jer duša je moja puna nevolja, i život mi se bliži grobu.

88:4

Pribrojen sam onima koji u jamu silaze; ja sam kao čovjek koji nema snage;

88:5

slobodan među mrtvima, poput ubijenih koji leže u grobu, kojih se više ne sjećaš i koji su od ruke tvoje odsječeni.

88:6

Položio si me u jamu najdublju, u tamu, u dubine.

88:7

Gnjev tvoj na meni leži, i pritisnuo si me svim valovima svojim. Sela.

88:8

Uklonio si od mene poznanike moje, učinio si me da im gnjusobom budem; zatvoren sam i ne mogu izaći.

88:9

Oko moje žaluje zbog tjeskobe; GOSPODE, prizivao sam te svakodnevno, pružao sam ruke svoje k tebi.

88:10

Hoćeš li mrtvima čudesa pokazivati? Hoće li mrtvi ustati i tebe hvaliti? Sela.

88:11

Hoće li se blagost tvoja objavljivati u grobu, ili vjernost tvoja u propasti?

88:12

Hoće li se čudesa tvoja raspoznavati u tami, i pravednost tvoja u zemlji zaborava?

88:13

Ali ja sam, GOSPODE, k tebi vapio, i ujutro će te molitva moja presresti.

88:14

GOSPODE, zašto odbacuješ dušu moju? Zašto skrivaš lice svoje od mene?

88:15

Izmučen sam i spremam se umrijeti od mladosti svoje; dok podnosim strahote tvoje zbunjen sam.

88:16

Žestina gnjeva tvoga preko mene prelazi, tvoje su me grozote dokončale.

88:17

Okružuju me svakodnevno kao voda, opkoljavaju me zajedno.

88:18

Voljenog i prijatelja uklonio si od mene, i poznanike moje u tamu.