Job

Poglavlje 31

Jobov konačni priziv

31:1

Savez sam sklopio s očima svojim; zašto bih onda o djevojci razmišljao?

31:2

Jer kakav je dio od Boga odozgo? I kakva je baština od Svesilnoga s visina?

31:3

Nije li propast za opakoga i teška kazna za one koji čine nepravdu?

31:4

Ne vidi li on puteve moje i zar ne broji sve korake moje?

31:5

Ako sam hodio isprazno ili mi je noga hitila za prijevarom,

31:6

neka me izvaže na vagi ravnomjernoj, da Bog spozna moje poštenje.

31:7

Ako mi je korak skrenuo s puta i srce moje počelo hoditi za očima mojim ili je nekakva ljaga prionula za ruke moje,

31:8

tada neka drugi jede što sam posijao; da, neka se porod moj iskorijeni.

31:9

Ako mi srce zavede neka žena ili ako sam vrebao na vratima bližnjega svoga,

31:10

tada neka žena moja melje za drugoga i neka se drugi nad njom saginje.

31:11

Jer to je mrzak zločin; da, to je nepravda da je suci trebaju kazniti.

31:12

Jer to je oganj što proždire do propasti i iskorijenio bi sav moj urod.

31:13

Ako sam prezreo parnicu sluge svoga ili sluškinje svoje kad su se parničili sa mnom,

31:14

što li ću onda učiniti kad Bog ustane? I kad on pohađa, što ću mu odgovoriti?

31:15

Nije li on onaj koji je stvorio mene u utrobi, stvorio i njega? Nije li nas isti oblikovao u utrobi?

31:16

Ako sam uskratio želju siromasima ili sam pustio da oči udovice slabe

31:17

ili sam sâm pojeo zalogaj svoj, a siročad nije jela od njega

31:18

(jer je on od mladosti svoje odrastao sa mnom kao s ocem, a nju sam vodio od utrobe majke svoje);

31:19

ako sam nekoga vidio da propada jer mu nedostaje odjeća ili nekoga siromaha bez pokrivača,

31:20

ako me bokovi njegovi nisu blagoslovili i ako se runom mojih ovaca nije ugrijao;

31:21

ako sam ruku svoju podizao na siročad kad sam na vratima ugledao pomoć svoju;

31:22

onda neka ruka moja ispadne iz ramena, a mišica moja neka se od kosti istrgne.

31:23

Jer propast od Boga strava je za mene i zbog njegove uzvišenosti to ne bih mogao izdržati.

31:24

Ako je nada moja u zlatu ili sam čistome zlatu rekao: ‘Ti si pouzdanje moje!’,

31:25

ako sam se radovao zato što je blago moje bilo veliko i zato što je ruka moja priskrbila mnogo,

31:26

ako sam gledao sunce kako sije ili mjesec što hoda u sjaju svome

31:27

te se srce moje dalo potajno namamiti ili su usta moja poljubila ruku moju,

31:28

i to je bila nepravda da je suci trebaju kazniti jer bih se odrekao Boga što je gore.

31:29

Ako sam se radovao propasti onoga koji me mrzi ili sam se uzvisivao kad ga je snašlo zlo,

31:30

i nisam dopustio ustima svojim da sagriješe želeći prokletstvo za dušu njegovu.

31:31

Nisu li ljudi iz moga šatora govorili: ‘Da nam je mesa njegova, ne bi se nasitili.’

31:32

Tuđinac nije na ulici noćio, no ja sam putniku otvarao vrata svoja.

31:33

Ako sam i prijestupe svoje prikrivao kao Adam, skrivajući svoju nepravdu u krilu svome;

31:34

zar sam se bojao velikoga mnoštva ili sam se užasavao od obiteljskog prijezira, da šutim pa da ne izlazim iz vrata?

31:35

O da bi me netko saslušao! Evo moja je želja da bi mi Svesilni odgovorio, a taj moj protivnik je napisao knjigu.

31:36

Zasigurno ću je nositi na svom ramenu i vezat ću je sebi kao vijenac.

31:37

Objavio bih mu broj svojih koraka, kao knez bih pristupio k njemu.

31:38

Ako je zemlja moja vikala na mene ili su se isto tako njezine brazde žalile,

31:39

ako sam bez novaca jeo urod njezin ili sam naveo vlasnike njezine da ispuste život svoj,

31:40

neka umjesto pšenice raste čičak, a umjesto ječma ljulj.” Završile su riječi Jobove.

---