Job

Poglavlje 31

Jobov konačni priziv

31:1
Savez sam sklopio s očima svojim; zašto bih onda o djevojci razmišljao?
31:2
Jer kakav je dio od Boga odozgo? I kakva je baština od Svesilnoga s visina?
31:3
Nije li propast za opakoga i teška kazna za one koji čine nepravdu?
31:4
Ne vidi li on puteve moje i zar ne broji sve korake moje?
31:5
Ako sam hodio isprazno ili mi je noga hitila za prijevarom,
31:6
neka me izvaže na vagi ravnomjernoj, da Bog spozna moje poštenje.
31:7
Ako mi je korak skrenuo s puta i srce moje počelo hoditi za očima mojim ili je nekakva ljaga prionula za ruke moje,
31:8
tada neka drugi jede što sam posijao; da, neka se porod moj iskorijeni.
31:9
Ako mi srce zavede neka žena ili ako sam vrebao na vratima bližnjega svoga,
31:10
tada neka žena moja melje za drugoga i neka se drugi nad njom saginje.
31:11
Jer to je mrzak zločin; da, to je nepravda da je suci trebaju kazniti.
31:12
Jer to je oganj što proždire do propasti i iskorijenio bi sav moj urod.
31:13
Ako sam prezreo parnicu sluge svoga ili sluškinje svoje kad su se parničili sa mnom,
31:14
što li ću onda učiniti kad Bog ustane? I kad on pohađa, što ću mu odgovoriti?
31:15
Nije li on onaj koji je stvorio mene u utrobi, stvorio i njega? Nije li nas isti oblikovao u utrobi?
31:16
Ako sam uskratio želju siromasima ili sam pustio da oči udovice slabe
31:17
ili sam sâm pojeo zalogaj svoj, a siročad nije jela od njega
31:18
(jer je on od mladosti svoje odrastao sa mnom kao s ocem, a nju sam vodio od utrobe majke svoje);
31:19
ako sam nekoga vidio da propada jer mu nedostaje odjeća ili nekoga siromaha bez pokrivača,
31:20
ako me bokovi njegovi nisu blagoslovili i ako se runom mojih ovaca nije ugrijao;
31:21
ako sam ruku svoju podizao na siročad kad sam na vratima ugledao pomoć svoju;
31:22
onda neka ruka moja ispadne iz ramena, a mišica moja neka se od kosti istrgne.
31:23
Jer propast od Boga strava je za mene i zbog njegove uzvišenosti to ne bih mogao izdržati.
31:24
Ako je nada moja u zlatu ili sam čistome zlatu rekao: ‘Ti si pouzdanje moje!’,
31:25
ako sam se radovao zato što je blago moje bilo veliko i zato što je ruka moja priskrbila mnogo,
31:26
ako sam gledao sunce kako sije ili mjesec što hoda u sjaju svome
31:27
te se srce moje dalo potajno namamiti ili su usta moja poljubila ruku moju,
31:28
i to je bila nepravda da je suci trebaju kazniti jer bih se odrekao Boga što je gore.
31:29
Ako sam se radovao propasti onoga koji me mrzi ili sam se uzvisivao kad ga je snašlo zlo,
31:30
i nisam dopustio ustima svojim da sagriješe želeći prokletstvo za dušu njegovu.
31:31
Nisu li ljudi iz moga šatora govorili: ‘Da nam je mesa njegova, ne bi se nasitili.’
31:32
Tuđinac nije na ulici noćio, no ja sam putniku otvarao vrata svoja.
31:33
Ako sam i prijestupe svoje prikrivao kao Adam, skrivajući svoju nepravdu u krilu svome;
31:34
zar sam se bojao velikoga mnoštva ili sam se užasavao od obiteljskog prijezira, da šutim pa da ne izlazim iz vrata?
31:35
O da bi me netko saslušao! Evo moja je želja da bi mi Svesilni odgovorio, a taj moj protivnik je napisao knjigu.
31:36
Zasigurno ću je nositi na svom ramenu i vezat ću je sebi kao vijenac.
31:37
Objavio bih mu broj svojih koraka, kao knez bih pristupio k njemu.
31:38
Ako je zemlja moja vikala na mene ili su se isto tako njezine brazde žalile,
31:39
ako sam bez novaca jeo urod njezin ili sam naveo vlasnike njezine da ispuste život svoj,
31:40
neka umjesto pšenice raste čičak, a umjesto ječma ljulj.” Završile su riječi Jobove.

Prethodno poglavlje ::: Sljedeće poglavlje