Postanak

Poglavlje 48

Jakov blagosilja Efrajima

i Manašea

48:1

I dogodilo se poslije ovih događaja da je netko dojavio Josipu: “Evo otac je tvoj bolestan.” A on je poveo sa sobom svoja dva sina, Manašea i Efrajima.

48:2

Netko je dojavio Jakovu i rekao: “Evo k tebi dolazi tvoj sin Josip.” A Izrael je smogao snage svoje i sjeo na postelju.

48:3

Tada je Jakov rekao Josipu: “Bog Svesilni pojavio se preda mnom u Luzu u zemlji kanaanskoj i blagoslovio me,

48:4

te mi rekao: ‘Evo, učinit ću te plodnim i umnožit ću te, i od tebe ću načiniti mnoštvo naroda, a sjemenu ću tvome poslije tebe darovati ovu zemlju u posjed zauvijek.’

48:5

A sada, oba tvoja sina, Efrajim i Manaše, koji su ti se rodili u zemlji egipatskoj, prije nego sam ja došao k tebi u Egipat, moji su, kao Ruben i Šimun bit će moji!

48:6

I tvoji potomci koji su ti se rodili poslije njih, bit će tvoji; i nazvat će se po imenu svoje braće u baštini svojoj.

48:7

A što se mene tiče, kad sam došao iz Padana, umrla je Rahela pokraj mene u zemlji kanaanskoj na putu, kad je bilo još samo malo puta do Efrate; tako sam je ondje pokopao na putu u Efratu, to jest Betlehem.”

48:8

Uto je Izrael opazio Josipove sinove i upitao: “Tko su ovi?”

48:9

A Josip je odgovorio ocu svome: “To su moji sinovi koje mi je Bog podario na ovom mjestu.” Nato je on rekao: “Molim te, dovedi mi ih, pa ću ih blagosloviti.”

48:10

A Izraelu su oči oslabile od starosti, tako da nije mogao vidjeti; onda mu ih je približio, a on ih je poljubio i zagrlio.

48:11

Tada je Izrael rekao Josipu: “Nisam mislio da ću vidjeti tvoje lice, a evo, Bog mi je pokazao i tvoje sjeme.”

48:12

Onda ih je Josip odmaknuo od njegovih koljena te se naklonio licem svojim do zemlje.

48:13

Zatim ih je Josip uzeo obojicu, Efrajima svojom desnicom, Izraelu s lijeve strane, a Manašea svojom ljevicom, Izraelu s desne strane, te ih približio k njemu.

48:14

A Izrael je ispružio desnicu svoju te ju položio na glavu Efrajimovu, koji je bio mlađi, a svoju ljevicu na Manašeovu glavu, tako je namjerno namjestio ruke svoje, jer je Manaše bio prvorođenac.

48:15

Tako je blagoslovio Josipa te rekao: “Bog, pred kojim su hodili očevi moji Abraham i Izak, Bog koji me hranio cijelog života mojega do dana današnjega,

48:16

Anđeo koji me je otkupio od svakoga zla, neka blagoslovi dječake! I neka se oni prozovu mojim imenom i imenom mojih očeva Abrahama i Izaka; i neka prerastu u mnoštvo usred zemlje!”

48:17

A kad je Josip opazio da je njegov otac položio desnicu svoju na Efrajimovu glavu, zamjerilo mu se, pa je podigao očevu ruku da ju premjesti s Efrajimove glave na glavu Manašeovu.

48:18

Onda je Josip rekao ocu svome: “Ne tako, oče moj, jer ovo je prvorođenac; položi desnicu svoju na njegovu glavu!”

48:19

A njegov je otac to odbio te rekao: “Znam, sine moj, znam! I on će postati narod, pa će i on biti velik. Ali će doista njegov mlađi brat biti veći od njega, a njegovo će sjeme postati mnoštvo naroda.”

48:20

Tako ih je toga dana blagoslovio, govoreći: “U tebi će se Izrael blagoslivljati, govoreći: Bog te učinio kao Efrajima i Manašea!” Tako je Efrajima postavio ispred Manašea.

48:21

Zatim je Izrael rekao Josipu: “Evo, ja umirem, ali Bog će biti s vama i vratit će vas u zemlju vaših očeva.

48:22

Štoviše tebi sam darovao jedan dio više nego braći tvojoj, što sam ga mačem svojim i lukom svojim uzeo iz ruke Amorejaca.”