Postanak

Poglavlje 47

Jakovljeva obitelj

seli u Gošen

47:1

Tada je Josip otišao te izvijestio faraona te rekao: “Moj otac i braća moja i stada njihova i krda njihova sa svime što imaju došli su iz zemlje kanaanske, i evo ih u zemlji gošenskoj.”

47:2

A poveo je neke od svoje braće, i to petoricu ljudi te ih predstavio faraonu.

47:3

Onda je faraon upitao braću njegovu: “Što je vaš zanat?”, a oni su odgovorili faraonu: “Sluge su tvoje pastiri, i mi i očevi naši.”

47:4

Još su rekli faraonu: “Došli smo boraviti u ovu zemlju, jer sluge tvoje nemaju paše za svoja stada, pošto je strašna glad u zemlji kanaanskoj. Stoga te sad molimo, dopusti svojim slugama da prebivaju u zemlji gošenskoj.”

47:5

Nato je faraon odgovorio Josipu govoreći: “Tvoj otac i braća tvoja došli su k tebi;

47:6

zemlja egipatska je pred tobom. U ono najbolje od te zemlje neka otac tvoj i braća prebivaju; neka prebivaju u zemlji gošenskoj. A ako znaš sposobne ljude među njima, tada postavi nadglednike nad mojom stokom.”

47:7

Zatim je Josip doveo svog oca Jakova te ga postavio pred faraona; a Jakov je blagoslovio faraona.

47:8

Tada je faraon upitao Jakova: “Koliko si ti star?”

47:9

A Jakov je odgovorio faraonu: “Dana godina moga proputovanja je stotinu i trideset godina; malo ih je i zli su bili dani godina života mojega, i nisu dostigli dane godina života očeva mojih u danima njihovog proputovanja.”

47:10

Zatim je Jakov blagoslovio faraona i otišao od faraona.

47:11

Tako je Josip smjestio oca svoga i braću svoju i dao im posjed u zemlji egipatskoj, u ono najbolje od te zemlje, u zemlji Ramzesovoj, kako je faraon zapovjedio.

47:12

Onda je Josip opskrbljivao kruhom oca svoga i braću svoju i sve ukućane oca svoga, prema njihovim porodicama.

47:13

Zatim nije bilo kruha u svoj zemlji, jer je glad bila jako strašna, pa je zbog gladi i zemlja egipatska i zemlja kanaanska bila klonula.

47:14

Tada je Josip skupio sav novac što se nalazio u zemlji egipatskoj i u zemlji kanaanskoj za žito koje su kupovali; onda je Josip donio novac u faraonov dom.

47:15

A kad je nestalo novca u zemlji egipatskoj i zemlji kanaanskoj, svi su Egipćani dolazili k Josipu i govorili: “Daj nam kruha! Zašto da pomremo pred tobom, jer je nestalo novca?”

47:16

Nato je Josip odgovorio: “Dajte svoju stoku, pa ću vam ja dati kruha za vašu stoku, kad nestane novca.”

47:17

Tako su oni dovodili Josipu svoju stoku, a Josip im je davao kruha u zamjenu za konje i za stada i za stoku iz krda i za magarce. I one godine ih je hranio kruhom u zamjenu za svu stoku njihovu.

47:18

Kad je ona godina završila, došli su k njemu druge godine te mu rekli: “Nećemo skrivati od svog gospodara da je naš novac potrošen; i naš gospodar ima krda stoka naše. Nije ništa ostalo pred licem našeg gospodara, osim tijela naših i zemlje naše.

47:19

Zašto da pred očima tvojim pomremo i mi i zemlja naša? Kupi i nas i našu zemlju za kruh, pa ćemo mi sa zemljom našom postati sluge faraonove; i daj nam sjemena da ostanemo živi i ne pomremo, da ta zemlja ne opusti.”

47:20

Tako je Josip kupio za faraona svu tu zemlju egipatsku, jer je svaki Egipćanin prodao svoje polje, zato što je glad nadvladala nad njima; tako je zemlja postala faraonova.

47:21

A što se tiče ljudi, njih je preselio u gradove, od jednoga kraja egipatskih granica do drugoga kraja njegovog.

47:22

Jedino nije kupio zemlju svećenika, jer su svećenici imali dio određen od faraona, te su se hranili svojim dijelom što im je faraon dao. Stoga nisu prodavali svoju zemlju.

47:23

Onda je Josip rekao narodu: “Evo, danas sam za faraona kupio vas i vašu zemlju; evo vam sjeme pa ćete zasijati zemlju.

47:24

I dogodit će se kad dođe urod da ćete faraonu dati jednu petinu, a četiri će dijela biti vaša: za sjeme za polja, i za hranu vama i onima koji su vaši ukućani, i za hranu vašim malenima.”

47:25

Nato su oni odgovorili: “Ti si nam spasio živote; neka nađemo milost u očima svoga gospodara, pa ćemo biti sluge faraonove.”

47:26

Tada je Josip ustanovio zakon nad egipatskim zemljom, sve do dana današnjega: faraonu pripada jedna petina, osim zemlje svećenikā koja jedina nije postala faraonova.

47:27

Tako je Izrael prebivao u zemlji egipatskoj, u gošenskom području; onda su tamo stekli imanja i povećali se te se silno umnožili.

47:28

A Jakov je u zemlji egipatskoj poživio sedamnaest godina; tako je Jakovljev pun životni vijek bio sto četrdeset i sedam godina.

47:29

Zatim se približilo vrijeme Izraelu da umre, te je pozvao svoga sina Josipa i rekao mu: “Ako sam sada našao milost u očima tvojim, molim te, stavi ruku svoju pod moje bedro pa postupi ljubazno i iskreno sa mnom: molim te, nemoj me pokopati u Egiptu,

47:30

nego da legnem dolje sa očevima svojim, a ti me prenesi iz Egipta i pokopaj me u njihovu grobnicu!” A on je rekao: “Postupit ću kako si rekao.”

47:31

Tada je rekao: “Zakuni mi se!” I on mu se zakleo. Onda se Izrael poklonio na uzglavlju postelje.