Psalam 142

Mashil Davidov; molitva kad

je bio u špilji.

142:1

Vapio sam k GOSPODU glasom svojim, glasom svojim upravio sam GOSPODU molbe svoje.

142:2

Izlio sam pred njim svoju žalbu; otkrio sam mu nevolju svoju.

142:3

Kad je moj duh bio svladan u meni, tada si ti spoznao stazu moju. Na putu kojim sam hodio potajno su mi postavili zamku.

142:4

Pogledao sam na desnu stranu i gle, nije bilo čovjeka koji bi me poznavao; utočište mi je nestalo, nitko se nije brinuo za dušu moju.

142:5

Vapio sam k tebi, GOSPODE, rekao sam: “Ti si moje utočište i moj dio u zemlji živih!

142:6

Obazri se na moj vapaj, jer sam spušten vrlo nisko; izbavi me od progonitelja mojih, jer su snažniji od mene.

142:7

Izvedi dušu moju iz tamnice, da mogu hvaliti ime tvoje; pravednici će me okružiti, jer ćeš darežljivo sa mnom postupati.”