2 Samuelova

Poglavlje 1

David je čuo o Šaulovoj smrti

1:1

I dogodilo se, nakon Šaulove smrti, kad se David vratio iz pokolja nad Amalečanima, da je David proveo dva dana u Ziklagu.

1:2

I dogodilo se baš trećega dana da je došao neki čovjek iz Šaulova tabora, i gle, odjeća mu je bila razderana, a na glavi mu je bila zemlja. I bilo je to tako, kad je došao k Davidu da se bacio na zemlju i naklonio se.

1:3

Nato mu je David rekao: “Odakle dolaziš?” A on mu je rekao: “Umakao sam iz tabora Izraelova.”

1:4

Zatim ga je David upitao: “Što se to dogodilo? Molim te, ispričaj mi!” A on je odgovorio: “Narod je pobjegao iz boja, a mnogi su od naroda i pali i poginuli. I Šaul i Jonatan, sin njegov su također poginuli.”

1:5

Nato je David rekao mladiću koji mu je to govorio: “Kako znaš da su Šaul i Jonatan sin njegov poginuli?”

1:6

A mladić koji mu je govorio, rekao je: “Slučajno sam bio na gori Gilboi, i gle, Šaul se upro u svoje koplje, i evo, bojna kola i konjanici žestoko su krenuli za njim.

1:7

I kad je on pogledao iza sebe, ugledao je mene pa me je zazvao, a ja mu odgovorio: ‘Evo me!’

1:8

Tada me je upitao: ‘Tko si ti?’ A ja sam mu odgovorio: ‘Ja sam Amalečanin.’

1:9

Tada mi je ponovo rekao: ‘Stani, molim te, nada mnom i pogubi me, jer me obuzela muka, budući da je još sav život u meni!’

1:10

Tako sam ja stao nad njega i pogubio ga zato što sam bio siguran da neće preživjeti nakon što je pao. Zatim sam uzeo krunu koja mu je bila na glavi i narukvicu koja mu je bila na ruci i donio sam to ovamo svome gospodaru.”

1:11

Tada je David zgrabio svoju odjeću i razderao je, a isto tako i svi ljudi koji su bili s njim.

1:12

I tugovali su i plakali i postili sve do večeri za Šaulom i za Jonatanom, sinom njegovim te za narodom GOSPODNJIM i za domom Izraelovim, zato što su pali od mača.

1:13

Zatim je David upitao mladića koji mu je govorio: “Odakle si ti?” A on je odgovorio: “Ja sam sin jednoga tuđinca, Amalečanina.”

1:14

Tada mu je David rekao: “Kako se nisi bojao ispružiti ruku svoju da uništiš pomazanika GOSPODNJEGA?”

1:15

Nato je David dozvao jednoga od mladića i rekao mu: “Priđi i navali na njega!” I on ga je udario tako da je umro.

1:16

Zatim mu je David rekao: “Tvoja krv na glavu tvoju! Jer su usta tvoja posvjedočila protiv tebe, govoreći: ‘Ja sam ubio pomazanika GOSPODNJEGA.’ ”

David tuguje za

Šaulom i Jonatanom

1:17

Tada je David zatužio ovom tužaljkom za Šaulom i za Jonatanom, sinom njegovim:

1:18

(Također im je naložio da pouče sinove Judine kako koristiti lûk; gle to je zapisano u knjizi Jašerevoj.)

1:19

“Divota Izraelova pogubljena je na uzvišicama tvojim, kako li su pali junaci!

1:20

O tome ne govorite u Gatu, ne objavljujte to po ulicama aškelonskim, da se kćeri filistejske ne raduju, da ne likuju kćer neobrezanih.

1:21

O gore gilbojske, neka na vama ne bude rose, ni neka ne bude kiše na vama ni polja s prinosima! Jer je ondje podlo odbačen štit junaka, štit Šaulov, kao da nije bio uljem pomazan.

1:22

Bez krvi pobijenih, bez sala junaka, lûk Jonatanov nikad se nije vratio, i mač se Šaulov nikad nije prazan vratio!

1:23

Šaul i Jonatan, ljupki su i dragi bili za života svoga, ni u smrti se svojoj nisu odvojili. Od orlova su brži bili, od lavova snažniji!

1:24

Kćeri Izraelove, plačite nad Šaulom koji vas je u grimizno predivo oblačio, s drugim raskošima, koji je zlatni nakit po odjeći vašoj vješao.

1:25

Kako li su usred boja popadali junaci! Jonatane, pogubljen si bio na uzvišicama svojim!

1:26

Potresen sam zbog tebe, brate moj Jonatane, bio si mi jako drag! Ljubav mi je tvoja bila čudesna, nadilazeći i ljubav žene.

1:27

Kako li su popadali junaci, i oružje bojno propalo!”