2 Samuelova

Poglavlje 3

Abner se pridružuje Davidu

3:1

A rat između Šaulove kuće i Davidove bio je dugotrajan; no David je postajao sve jači i jači, a Šaulova kuća je postajala sve slabija i slabija.

3:2

I Davidu su se u Hebronu rodili sinovi; i njegov prvorođenac je bio Amnon, od Ahinoame Jezreelke;

3:3

a drugi je bio Kileab, od Abigaile, žene Nabala Karmelićanina; i treći Abšalom, sin Maake, kćeri Talmaja, gešurskoga kralja;

3:4

te četvrti Adonija, sin Hagitin; i peti Šefatija, sin Abitalin;

3:5

te šesti Itream, od Egle, Davidove žene. Ovi su se Davidu rodili u Hebronu.

3:6

I dogodilo se, dok je trajao rat između kuće Šaulove i kuće Davidove, da se Abner ojačao u kući Šaulovoj.

3:7

A Šaul je imao inoču po imenu Rizpa, bila je kći Ajina: i Išbošet je rekao Abneru: “Zašto si ušao k inoči oca moga?”

3:8

Nato se Abner jako razgnjevio zbog tih Išbošetovih riječi te rekao: “Zar sam ja pseća glava koja na Judi danas pokazuje dobrotu domu tvoga oca Šaula, njegovoj braći i njegovim prijateljima; i nisam te predao u ruke Davidove, da me ti danas optužuješ da sam kriv u vezi te žene?

3:9

Tako Bog neka učini Abneru i još više, osim ako tako ne učinim njemu, kako se GOSPOD zakleo Davidu:

3:10

da prenese kraljevstvo s kuće Šaulove i da utvrdi prijestolje Davidovo nad Izraelom i nad Judom, od Dana sve do Beeršebe!”

3:11

Nato on više nije mogao odgovoriti ni riječ Abneru jer ga se bojao.

3:12

Tada je Abner poslao glasnike k Davidu u njegovo ime, govoreći: “Čija je zemlja?” Isto tako govoreći: “Sklopi savez sa mnom i evo, moja će ruka biti s tobom da dovede sav Izrael k tebi.”

3:13

Nato je on odgovorio: “Dobro! Ja ću sklopiti savez s tobom! Ali jedno ja tražim od tebe, a to je: nećeš vidjeti lice moje osim ako prvo ne dovedeš Mikalu, Šaulovu kćer, kad dođeš vidjeti moje lice.”

3:14

Zatim je David poslao glasnike k Išbošetu, Šaulovu sinu, govoreći: “Predaj mi moju ženu Mikalu, koju sam za sebe isprosio stotinom filistejskih prepucija.”

3:15

I Išbošet je poslao po nju te ju je uzeo od njezina muža, baš od Paltiela, sina Lajiševa.

3:16

A njezin muž je krenuo s njom putem plačući za njom sve do Bahurima. Tada mu je Abner rekao: “Idi, vrati se!” I on se vratio.

3:17

A Abner je razgovarao sa starješinama Izraelovim, govoreći: “Tražili ste i u prošlim vremenima za Davida da bude kralj nad vama.

3:18

Onda to sada učinite; jer je GOSPOD rekao o Davidu, govoreći: ‘Rukom svoga sluge Davida spasit ću svoj narod Izrael iz ruke Filistejaca i iz ruku svih njegovih neprijatelja.’ ”

3:19

Tako je Abner govorio i na uši Benjaminove. Zatim je Abner otišao u Hebron da i na uši Davidove kaže sve ono što se činilo dobro Izraelu, i ono što se činilo dobro svemu domu Benjaminovu.

3:20

Tako je Abner došao k Davidu u Hebron, i s njim dvadeset ljudi. I David je Abneru i ljudima koji su bili s njim priredio gozbu.

3:21

Tada je Abner rekao Davidu: “Ustat ću i krenuti! I skupit ću sav Izrael k svome gospodaru kralju da mogu sklopiti savez s tobom da ti možeš kraljevati nad svime što poželi srce tvoje.” Nato je David otpustio Abnera, te je on otišao u miru.

3:22

I gle, sluge Davidove i Joab dolazili su iz potjere za četom te su nosili sa sobom velik plijen. No Abner nije više bio kod Davida u Hebronu, jer ga je on bio otpustio, te je on otišao u miru.

3:23

Kad je stigao Joab i sva vojska koja je išla s njim, javili su Joabu govoreći: “Abner, Nerov sin, došao je kralju i on ga je otpustio pa je otišao u miru.

3:24

Tada je Joab došao kralju i rekao mu: “Što si učinio? Gle, Abner je došao k tebi; zašto si ga tako otpustio te je samo otišao?

3:25

Poznaješ Abnera, sina Nerova, da je došao da te prevari i da dozna tvoje izlaske i dolaske i da dozna sve što ti činiš!”

Joab ubija Abnera

3:26

I kad je Joab izašao od Davida poslao je glasnike za Abnerom, koji ga je doveo natrag sa studenca Sire; no David o tome nije ništa znao.

3:27

A kad se Abner vratio u Hebron, Joab ga je uzeo na stranu, između gradskih vrata kako bi s njim na miru razgovarao, i ondje ga je udario ispod petog rebra tako da je ovaj umro zbog krv Asahela, brata njegova.

3:28

I kad je kasnije David to čuo, rekao je: “Ja i moje kraljevstvo nevini smo pred GOSPODOM zauvijek za krv Abnera, sina Nerova.

3:29

Neka to počiva na glavi Joabovoj i na svemu domu oca njegova; i neka nikad ne ponestane u domu Joabovu onoga koji ima izljev ili onoga koji je gubav ili onoga koji se oslanja na štap ili onoga koji pada od mača ili onoga koji nema kruha!”

3:30

Tako su Joab i Abišaj, brat njegov pogubili Abnera zato što je on bio pogubio njihova brata Asahela u boju kod Gibeona.

3:31

Tada je David rekao Joabu i svim ljudima koji su bili s njim: “Razderite svoju odjeću i opašite kostrijet i zatužite pred Abnerom!” I sâm kralj David slijedio je mrtvačka nosila.

3:32

I pokopali su Abnera u Hebronu; tada je kralj podigao glas svoj i zaplakao na grobu Abnerovu. Nato je i sav narod zaplakao.

3:33

Zatim je kralj zatužio za Abnerom i rekao: “Zar je Abner umro kao što luda umire?

3:34

Ruke tvoje nisu bile vezane, niti noge tvoje okovane. Kao što čovjek pada pred ljudima opakim, tako si ti pao!” Tada je sav narod ponovo zaplakao za njim.

3:35

I kad je sav narod došao da ponuka Davida da uzme jelo dok je još dan, David se zakleo govoreći: “Neka mi Bog učini tako i još više ako okusim kruha ili što drugo prije zalaska sunca!”

3:36

I sav je narod to primijetio, i to im se svidjelo, kao i sve drugo što je kralj činio sviđalo se svemu narodu.

3:37

Jer je sav narod i sav Izrael toga dana spoznao da nije od kralja bilo to da se pogubi Abner, sin Nerov.

3:38

Tada je kralj rekao svojim slugama: “Ne znate li da je ovoga dana pao knez i silan čovjek u Izraelu?

3:39

I ja sam danas slab, premda sam pomazani kralj, a ovi ljudi, sinovi Zerujini, pretvrdi su za mene. Neka GOSPOD uzvrati zločincu po njegovoj zloći!”